Pravda

Rusija je još pre godinu dana ubedila svet da ona nije za reči, već za dela u rešavanju sukoba, pri kojima će Donbas ostati deo Ukrajine. U Minsku je napravljen plan, koji neće samo zaustaviti vojni sukob, već nalazi i političko rešenje van sukoba. Nedavno je Porošenko na internom sastanku rekao da je pročitao plan Minska. Nemojte biti iznenađeni. U vreme Janukoviča, kada je potpisivana asocijacija sa Evropskom unijom, takođe niko nije pročitao sporazum, ne samo među prvim licima, već ni među drugim i trećim. Mi sami smo tekst tada dobili od evropljana. Preveli smo ga na ruski jezik, ali ga ni tada niko od meni poznatih članova vlade nije pročitao. Činjenica da je Porošenko pročitao sporazum je dobra, jer to znači da će on znati da kontrolne granice DNR i LNR moraju da se prenesu u Ukrajinu. Ovo bi trebalo da se desi, ne kada se samo zaustave vojne konfrotacije i kada bude ekonomska stabilnost u regionu, to jest, da plate i penzije budu isplaćene i problemi sa kretanjem ljudi i robe budu eliminisani, već i kada budu ispunjeni svi dogovori sporazuma za političko rešenje. A to, pre svega znači, da treba da budu održani izbori u DNR i LNR u skladu sa zakonom koji je doneo Vrhovni sud, u prethodnom dogovoru sa republikama. Drugo, potrebno je da se glasa i potpiše od strane predsednika (a to je u trajanju od 6 meseci do godine, ako se pridržva procedure), prethodno dogovoreno sa DNR i LNR, izmenjeno ustavom Ukrajine legitimisanja o posebnom statusu u regionu. To što je Porošenko konačno pročitao sporazum, ne znači da će prestati da traži da mu odmah predaju kontrolu nad granicama. Vidimo, da u ukrajinskom društvu vlada histerija zbog činjenice da primena sporazuma znači kapitulaciju, a to je ne prihvatljivo. Mi vidimo, da nove sudije Ustavnog suda Ukrajine, izabrane od strane ove vlade nastupaju protivno izmenama Ustava, u vezi sa specijalnim statusom republika, oni koji su, napominjem, izabrani pod pritiskom Nulanda. Sve to liči na ono što društvo govori, da izmene Ustava neće biti prihvaćene. Vreme potrebno za dogovaranje teksta o izborma u republikama i za njegovo proglašenje, vrtoglavo brzo prolazi. Na svim nedavnim pregovorima u Minsku, ukrajinska strana, uprkos svim podsetnicima, studiozno izbegava temu izbornog zakona. Možemo predpostaviti sa određenim stepenom verovatnoće, da izborni zakon u oblastima Donjeck i Lugansk neće biti prihvaćen. Hajde da pretpostavimo šta će biti nakon toga kada dođe pogodan trenutak za izbore u republikama, a zakon o izborima ne bude prihvaćen. Ja mislim da će se Petar Porošenko obratiti sa molbom da se odlože izbori i sa obećanjem da će usvojiti zakon. Šta Vi mislite, kako će postupiti vlasti republika i Rusija? U republikama je prošao referndum, formiran je Vrhovni savet i odabrani su šefovi republika. Za formiranje kompletne vertikalne vlasti u republikama jedino što nedostaje jeste pravo izbora u lokalnim skupštinama. U rukovodstvu republika raste svest o tome da će ostati što je duže moguće u suspenziji. Mislim da, najverovatije, Porošenku niko ne veruje da će se izbori održati u skladu sa zakonom republike. Nakon toga, sporazum iz Minska može se smatrati sahranjenim, a da od priznavanja republika deli samo jedan korak. Poštuje li ga Rusija? S jedne strane, priznavanje republika od strane Rusije može da zaustavi vojnu konfrotaciju. S druge strane, od Rusije samo i čekaju taj korak, kako bi iznova ojačali sankcije protiv nje. Možda grešim, ali mislim, da Rusija sve takve republike zvanično neće priznati. U krajnjoj meri, to barem ostavlja otvorena vrata za drugim mogućim pregovorima, u drugim formatima i različitim uslovima. Ali Rusija neće ometati republike da ostvare svoju de fakto nezavisnost. Štaviše, mislim da razume da se događaji mogu razviti u scenario koji sam već opisao. A da bi bile u mogućnosti, da samostalno postoje, republikama je potrebno da obezbede dva osnovna atributa državnosti, da osiguraju bezbednost svojih građana i da sačuvaju njihovu imovinu. Takođe im je neophodno da odrade registraciju svojih građana, da im izdaju lične karte ili pasoše, i da odrade registraciju o vlasništvu imovine. Neophodno je posle registracije i zabraniti plaćanje preduzećima registrovanim u ukrajinskom budžetu. Sopstvene nacionalne banke je takođe neophodno stvoriti. Sa mogućnošću plaćanja makar u Rusiji. Neophodno je omogućiti preduzećima republike da legalno uvoze i izvoze svoju robu, makar opet samo u Rusiju. I međunarodni platni promet, i izvoz u Rusiju je lako omogućiti, na primer, uz pomoć Južne Osetije, koju je Rusija već priznala. Roba i novac formalno idu samo u Južnu Osetiju, ali posle toga, mogu da idu bilo gde. Ta šema, nigde, i ni u jednom trenutku neće dozvoliti da se Rusiji podnese žalba. Želim još jednom da napomenem, da sam ja već raspravljao o svim mogućim varijantama scenarija. Ostaje mnogo pitanja, o kojima možemo još da govorimo. U ovom scenariju, republike će najverovatnije biti sankcionisane. To može dovesti do toga, da mnoge zemlje republike neće moći da izvoze svoju robu. Želim da Vas podsetim da su u Donjecku i Lugansku mnoga preduzeća koja se uglavnom bave izvozom u vlasništvu oligarha. Čak i ako sankcija ne bude, u šta sumnjam, kakve će sertifikate uz ugovore o izvozu priložiti preduzeća? Šta će se desiti sa tim preduzećima ako će njihova proizvodnja kao rezultat sankcija brzo pasti? Da li će se sprovesti nacionalizacija preduzeća? Na ta i druga pitanja ću u budućnosti odgovoriti. Ne isključujem mogućnolst da će zbog vojne eskalacije, pokušaja Ukrajine da se potkopaju predstojeći lokalni izbori, ekonomska pitanja ostati u pozadini.

Pročitajte još:OLEG CAREV: Ukrajina je dobila zadatak kamikaze koji treba da uništi što veći obim ruskih strateških resursaEKSKLUZIVNO: Završna reč Ilije Gorjačeva – ruskog nacionaliste koja je Srbija isporučila MoskviNebojša Jevrić: Đavolje jaje

Izvor: Izvestija/ Za Pravdu prevela Milica Stević