Strategija Kijeva, po svemu sudeći, ovoga puta nije ofanzivna kao ranije. Kijev se boji da se opet ne nađe u „kotlu“.
Ovo znači da nije istina da Porošenko želi da do 24 avgusta - do godišnjice Nezavisnosti Ukrajine - ostvari pobedu.
Kijev ovoga puta želi da Donbasu priredi nešto slično „Kurskoj dugi“. To jest: nastoji da prvo isprovocira Donbas da napadne, zatim da njegovim snagama nanese teške gubitke, pa da potom pređe sam u ofanzivu.
Da bi isprovocirao Donbas da započne borbena dejstva, Kijev je do kraja pojačao humanitarnu i ekonomsku blokadu. Ta blokada pogađa hiljade i hljade stanovnika Donbasa.
Kijev takođe nastavlja stalna noćna bobmardovanja stambenih četvrti gradova Donbasa i tako teroriše njihovo stanovništvo.
Donbas trpi teror Kijeva stisnutih zuba. Donbas ne može da Kijevu uzvraća ravnom merom, odnosno - da sam bombarduje gradove iz kojih stižu bombe i granate jer u tim gradovima živi njegov narod koji mrzi huntu i čeka ofanzivu svojih.
Koliko dugo stanovništvo Donbasa može trpiti teror Kijeva?
To niko ne zna. Rat može početi u bilo kom momentu. A može ova situacija potrajati još dugo.
Život ljudi u Donbasu sve se teže podnosi zbog terora Kijeva. Sistematičnog terora, nemilosrdnog terora koji ima više dimenzija.
Kada će se preliti čaša trpljenja naroda - to još nije uspevao da predvidi niko ni među političarima ni među analitičarima.
Mesec dana pre Februarske revolucije (u Rusiji) 1917. godine - Lenjin je u Švajcarskoj pisao da njegova generacija revolucionara - neće videti revoluciju.
A sve je počelo kroz samo mesec dana.
Pročitajte još:
DA LI SLEDI RAT: Južna Koreja poručila da će oštro odgovoriti na svaku provokaciju
Izvor: Fakti.org
