Neuobičajeno topao decembar u Evropi, pa „hladan snežni tuš“ minule nedelje, tornada u SAD, pljuskovi koji su izazvali poplave u Velikoj Britaniji, „debeo“ minus u Poljskoj, kolebanja temperature tokom prošle sedmice, a naročito informacije da je na Severnom polu ovih dana bilo toplije nego u većem delu Severne Amerike i Evrope – zabrinuli su stanovništvo širom planete.
Štaviše, temperature na Arktiku, i do 35 stepeni više od decembarskog proseka, neki meteorolozi okarakterisali su kao „zastrašujuću i izuzetno retku pojavu“. Kada se ovim podacima dodaju globalno zagrevanje, neprekidna drastična kolebanja temperature, izuzetno topla leta, otapanje najvećih lednika i prognoze da će nivo svetskog mora do 2100. godine porasti za 26 do 82 centimetara, ne čude strahovanja da je svet na ivici klimatske apokalipse. Neki čak tvrde da su sve ovo predznaci novog ledenog doba. Stručnjaci, međutim, govore da su zastrašujuće prognoze – „prenaduvane priče“. Jer, kako kažu, glavna obeležja klime su promenljivost i ekstremnost, bilo da se posmatra iz perspektive kratkog prosečnog ljudskog života, ili u periodima dugim na hiljade godina. Ne spore, ipak, da je ledeno doba – budućnost čovečanstva, ali tek za 30.000 godina. – Svet ide prema novom ledenom dobu, koje će se dogoditi tek za više hiljada godina – kaže profesor dr Mlađen Ćurić iz Instituta za meteorologiju u Beogradu. – Nas pak očekuje porast prosečnih temperatura i ekstremne klimatske pojave – dugi sušni i vreli periodi, a padavine će da budu ređe ali vrlo obilne. Kada je reč o temperaturama i padavinama, ova zima će, po rečima Nedeljka Todorovića, meteorologa Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, biti oko proseka. – U januaru i februaru padaće više snega i biće hladnije nego prošle zime, ali sve u granicama višegodišnjih proseka – kaže Todorović. – Ledenih dana u nizu, u januaru više neće biti, a do kraja zime biće ih još u dva-tri navrata. Trajaće, međutim, samo po dva-tri dana. Kada se analiziraju meteorološke prilike iz minulog veka, podseća profesor, jasno se vidi da na Zemlji postoje topli i hladni periodi klime. Topli su bili od 1900. do 1940. godine i od 1970. do danas. – Kada je reč o vremenskim prilikama u Evropi, njihov apsolutni vladar je sibirski anticiklon, koji određuje i „kvalitet“ zime na Starom kontinentu – objašnjava profesor Ćurić. – Ovaj „vladar“ sa centrom nad Sibirom je sezonsko, prostorno polje visokog vazdušnog pritiska, a od toga koliko se proširi zavisi i kakva će zima biti u Srbiji. Naša zemlja je na jugozapadnom obodu sibirskog anticiklona, pa se njegov uticaj smenjuje sa uticajima mediteranskih ciklona. Kada ciklon prođe, anticiklon se raširi i daje vrlo hladno vreme bez padavina. Zimi obično bude tmurno i(li) maglovito. Ukoliko je pak sibirski anticiklon prisutan nad Srbijom, a stvori se ciklon u Mediteranu – počinje košava ili, ponekad, jugovina. Da je Zemlja sada u periodu interglacijacije, odnosno tople faze, ali da je novo ledeno doba neminovnost i budućnost čovečanstva, kaže i mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ u Beogradu. – Pitanje je, međutim, koliko hiljada godina je ostalo do tog novog ledenog doba – kaže Maksimović. – Prema Milankovićevoj astronomskoj teoriji o klimatskim promenama na Zemlji, smena ledenih doba varira u granicama od 41.000 do 47.000 godina, a poslednje ledeno doba planetu je zadesilo pre 25.000 godina. To znači da je Zemlja sada na polovini tople faze i da bi novo ledeno doba trebalo da bude za dvadesetak hiljada godina. Takav proračun, naglašava Maksimović, ima i grupa američkih naučnika i tako bi bilo da na klimu utiču samo astronomski faktori odnosno količina toplote koju Zemlja primi od Sunca. – Savremeni klimatski tokovi, međutim, pokazuju tendenciju koja je sasvim suprotna prirodnoj – nastavlja Maksimović. – Čovek je svojim nesavesnim odnosom prema prirodi uspeo da poremeti njene cikluse i tokove. Uzimajući u obzir čovekov uticaj na promenu klime, a shodno Milankovićevoj teoriji, prirodni ulazak Zemlje u novo ledeno doba predstoji za najmanje 30.000 godina. LJudski faktor će, dakle, toplu fazu klime produžiti za gotovo 10 milenijuma.
Sneg na Svetoj Gori
Da su ekstremne vremenske prilike uvek postojale, profesor Mlađen Ćurić ilustruje primerima iz istorije meteorologije: * dana 24. maja 1459. na Svetoj gori je padao sneg; * u julu 1510. nanosi snega na planinama bili su četiri pedlja; * godine 1611. oko Plovdiva 40 dana neprekidno padala kiša; * u Bosni 1716. sneg padao od 12. do 17. avgusta; * godina 1802. i 1803. u Krajini je vladala suša; * zima 1822. bila bez padavina, žito bilo zrelo za Vidovdan, a berba grožđa počela 21. jula; * od 25. aprila do 25. oktobra 1834, kiša u Srbiji padala samo dva puta; * godine 1864. na planinama Srbije sneg padao od 3. do 5. avgusta.
Pročitajte još:MISTERIOZNI VRTLOG IZNAD CERN-a: Da li je ovaj snimak prevara ili ipak nešto drugo? (VIDEO)ROSKOSMOS: Ovako će izgledati sudar galaksija Mlečni put i Andromeda (VIDEO)NASA pronašla misteriozni objekat na Plutonu
Izvor: Večernje novosti
