Pravda

Soros je već nekoliko puta u prošlosti predviđao ekonomske nevolje Kine, ovog puta ili berzanski spekulanti nisu uradili domaći zadatak, ili... namerno pokušavaju da stvore paniku, kako bi zgrnuli profit... ocenila je juče zvanična državna novinska agencija Sinhua. Kineski „Narodni dnevnik” je tekst povodom Sorosove dijagnoze kineskih privrednih previranja spakovao pod naslovom „Objava rata juanu? Ha, ha”. Engleska verzija kineskog dnevnika „Global tajms” optužila je istim povodom „zapadnjake” što ne „prihvataju odgovornost za haos” u svetskoj ekonomiji. Sorosovo „abnormalno” ponašanje u Davosu – kada je mimo uobičajene tajnovitosti svojih poslovnih poteza javno objavio svoje akcije i planove –samo je probni balon za berze, upozorio je još „Global tajms”. Salva oštrih kineskih (medijskih) kritika DŽordža Sorosa nije slučajna. Investitor izuzetnog uticaja i polja dejstva, blizak nekim od najmoćnijih finansijskih krugova sveta, među kojima i porodici Rotšild, DŽordž Soros je u dva navrata krajem 20. veka zaljuljao tekući globalni finansijski poredak. U samo jednom danu 1992. godine, kladeći se protiv Banke Engleske, uspeo je da obori vrednost funte za petinu (i basnoslovno zaradi). Pet godina kasnije Soros i grupa prepredenih zapadnih finansijskih spekulanata zaljuljali su tajlandsku valutu „baht”, što je po mnogima bilo okidač velike azijske finansijske krize 1997–1998. godine. Ondašnji malezijski predsednik Mahatir Muhamed nazvao je tada Sorosa „moronom” zbog bezobzirnog poigravanja sa valutama, državama i narodima. Ovog puta Sorosova objava kladionice protiv juana imala je trenutno (ipak privremeno) dejstvo na kineska finansijska tržišta. Logika obaranja vrednosti kineskih akcija početkom ove sedmice zasnovana je na strepnji da tamošnja privreda stvarno osetno usporava, investitori masovno povlače novac (lane preko bilion dolara), dok ekonomija „azijskog tigra” isuviše sporo menja razvojni model od izvozno orijentisane ka jačanju domaće potrošnje. Koliko u utorak, berze u Šangaju i Šenzenu zabeležile su rekordni pad vrednosti akcija od oko šest odsto, dok je juče bila među retkim globalnim finansijskim tržištima koja su iskazala pozitivan rast. Kineska berzanska klackalica nije ogledalo kineske privredne situacije, ističu uglas tamošnji zvanični mediji. Kojim će tempom juan menjati vrednost tokom perioda ekonomske tranzicije? Da li će Narodna banka Kine više ili manje intervenisati u održavanju stabilnog kursa valute druge najjače ekonomije sveta? Na ova pitanja odgovor je neizvestan. Ono što se zna jeste to da kineska valuta od oktobra ove godine treba zvanično da počne da funkcioniše kao ravnopravni član globalne korpe valuta Međunarodnog monetarnog fonda. Kome je u interesu da igra protiv juana i kineske privrede (čiji uticaj danas priznaje i američka centralna banka – poznatija kao Uprava federalnih rezervi)? Što se Sorosa tiče, ovaj investitor u poslednjih nekoliko godina davao je mnogobrojne izjave o Kini. „Budući kurs istorije velikim delom će zavisiti od toga kako će Kina izvesti tranziciju od izvozno orijentisanog privrednog rasta ka većoj zavisnosti od domaće tražnje, i kako će SAD reagovati na to. Strateško partnerstvo SAD i Kine moglo bi da spreči evoluciju dva bloka moći koja bi ih mogla odvesti u vojni konflikt”, koliko lane napisao je Soros. Koju finansijsku igru sa Kinom sada igra legendarni investitor?

Pročitajte još:DŽIN IZ TAJGE: Putin vraća u pogon super-tajni sovjetski svemirski centar (FOTO/MAPA)Ruski lovac Su-27 oterao američki špijunski avion od svoje crnomorske vazdušne granice

Izvor: Politika