Pravda

Sudeći prema narodnom verovanju, 12. oktobra po novom, odnosno 29. septembra po starom kalendaru, trebalo bi da bude lep i sunčan dan i da doživimo miholjsko leto u najvećem sjaju. Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika, dan koji je u narodu poznat kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle ovog sveca nastupa prava jesen, koja je kalendarski već uveliko počela. Na današnji dan smenjuju se leto i jesen, pa su oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati kao Miholjsko leto. Stari ljudi veruju da na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, usisavati, spremati i slično jer, kako kažu, treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću. Sveti Kirjak, koga smatraju stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina, rođen je u Korintu krajem četvrtog veka. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a u želji da živi duhovni život, otišao je u Jerusalim i zamonašio se. Posle toga je promenio nekoliko manastira i posvetio se borbi protiv jeresi. Iako je ceo život proveo u strogom postu, predanje kaže da je bio krupan čovek. Čak je pred kraj života boravio u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno nakon što padne mrak. Monasi su ga poštovali jer je tešio i isceljivao bolesne i nevoljne. Doživeo je 109. godinu, a poslednje godine života proveo je u pustinji gde je i umro. Miholjdan je u narodu centralni praznik celog ranojesenjeg perioda godine, a narodno ime praznika vezano je za arhangela Mihaila. Izvor: Telegraf/Pravda