Судећи према народном веровању, 12. октобра по новом, односно 29. септембра по старом календару, требало би да буде леп и сунчан дан и да доживимо михољско лето у највећем сјају. Српска православна црква обележава празник светитеља и великог подвижника хришћанске вере Кирјака Отшелника, дан који је у народу познат као Михољдан. Према народном веровању, после овог свеца наступа права јесен, која је календарски већ увелико почела. На данашњи дан смењују се лето и јесен, па су октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати као Михољско лето. Стари људи верују да на Михољдан не треба обављати кућне послове, усисавати, спремати и слично јер, како кажу, треба прво посвршавати све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу. Свети Кирјак, кога сматрају стубом хришћанства и узором монашких врлина, рођен је у Коринту крајем четвртог века. Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а у жељи да живи духовни живот, отишао је у Јерусалим и замонашио се. После тога је променио неколико манастира и посветио се борби против јереси. Иако је цео живот провео у строгом посту, предање каже да је био крупан човек. Чак је пред крај живота боравио у монашкој обитељи Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно након што падне мрак. Монаси су га поштовали јер је тешио и исцељивао болесне и невољне. Доживео је 109. годину, а последње године живота провео је у пустињи где је и умро. Михољдан је у народу централни празник целог ранојесењег периода године, а народно име празника везано је за архангела Михаила. Извор: Телеграф/Правда
Зашто се у Србији локални избори загађују, обесмишљавају и наткриљују квазиполитичким „референдумима“?
Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде