Pravda

Na Međunarodnoj vojno-pomorskoj izložbi koja se održava u Sankt Peterburgu predstavljeni su modeli raketa za uništavanje nadvodnih ciljeva. Avionska taktička protivbrodska dirigovana raketa H-35UE je pravi bodež za protivničke brodove. Leteći iznad površine vode brzinom koja je bliska brzini zvuka, ona je sposobna da udari u konstrukciju ili nadgradnju protivničkog broda sa 150 kilograma bojevog punjenja. Raketa može da se lansira čak i kada talasi dostižu visinu do šest metara, pri čemu leti svega tri metra iznad talasa. Lansirni sistem (raketni sistem ili avion) može da se nalazi na razdaljini do 260 kilometara od mete. Raketa H-35 (NATO oznaka - AS-20 Kayak) svojevremeno je zamenila zastarelu raketu Termit. Lansirni sistemi za H-35 su brodski raketni sistem Uran i obalski raketni sistem Bal, kao i avioni i helikopteri. Za lansiranje se koristi odvojiva prva faza rakete na čvrsto gorivo, koji joj daje početnu brzinu, nakon čega se uključuje turbomlazni motor. Kada se raketa lansira sa aviona, nema prve faze: početnu brzinu joj daje sama letelica. Raketa je jedinstvena po tome što se, dok leti ka zadatom cilju na visini 10-15 metara, u finalnoj deonici leta naglo spušta na 3-5 metara, hvatajući metu svojom bojevom glavom na aktivno radarsko samonavođenje. Pri takvoj visini i brzini je već praktično nemoguće presresti raketu sredstvima PRO. Treba istaći da je u početku H-35 pretila tužna sudbina. Oružje je bilo napravljeno tokom prelomnih '90-ih, kada nije izdvajan novac za konstruisanje oružja, i ta grana je bila u opadanju. Tada je situaciju spasla narudžbina iz Indije. Faktički, Eksperimentalni konstruktorski biro Zvezda (danas deo korporacije Taktičko raketno naoružanje) je zahvaljujući toj narudžbini uspeo da pokrene serijsku proizvodnju raketa. Godine 2004. raketa H-35 je bila uvrštena u naoružanje Ratne mornarice Rusije kao raketa za sistem Bal, a 2005. su završena ispitivanja avionske varijante rakete. H-35UE ima manji motor i optimizovanu konstrukciju, što je omogućilo povećanje zaliha goriva. Pri tome se dimenzije rakete nisu promenile, što obezbeđuje zamenljivost raketa različitih modifikacija prilikom lansiranja iz lansirnih sistema. "Povećana zaštićenost od smetnji, koja je neophodna prilikom dejstava u složenim uslovima, usavršena elektronska oprema, novi materijali - sve je to H-35UE", naglašava generalni direktor Korporacije Taktičko raketno naoružanje Boris Obnosov. Maksimalni domet gađanja rakete je 260 kilometara. H-35UE još sadrži opremu za satelitsku navigaciju, zahvaljujući čemu modernizovana samonavodeća bojeva glava omogućava da se obuhvate ciljevi na rastojanju do 50 kilometara, a ne kao ranije do 20. Dve rakete H-31AD mogu da potope ili nanesu fatalnu štetu brodu klase nosač aviona-krstarica. Sto i kusur kilograma bojevog punjenja, koji lete kilometar u sekundi, ne daju šanse nikome na moru. Ovo supersonično protivbrodsko oružje je jedino na svetu u toj klasi. Ovu raketu mogu da lansiraju svi avioni koje koristi ruska Ratna mornarica - Su-30MK, Su-35, MiG-29K, MiG-29KUB, MiG-35. NJu može da lansira praktično svaki avion-nosač na koji može da se zakači kontejner ili koji ima sistem za označavanje ciljeva dometa većeg od 50 kilometara. Postoje planovi za stavljanje H-31AD na spisak naoružanja mornaričkih helikoptera Ka-52K. Rakete iz ove porodice su u potpunosti prilagođene lansiranju sa aviona-nosača. Takođe, komplementarne su sa avionskim sistemima za gađanje i navigaciju i opremom za upravljanje oružjem. LJudski faktor je ovde sveden na minimum: pilot-rukovalac samo treba da pritisne dugme "Lansiranje", čime aktivira raketin uređaj za katapultiranje. Nišanjenje, dostavljanje informacija uzimajući u obzir parametre leta aviona-nosača obuhvatanje mete bojevom glavom za aktivno samonavođenje odvijaju se automatski. Interesantno je da je pogađanje mete moguće na dva načina: prodiranjem bojeve glave rakete unutar broda, kao i eksplozijom iznad njega. U oba slučaja brodu se nanosi fatalna šteta. U slučaju udara po nosaču aviona (po poletno-sletnoj palubi) onesposobljava se oprema za poletanje-sletanje aviona (parni katapulti), što pretvara te brodove praktično u obične krstarice. Rakete H-31AD mogu da se koriste danju i noću, u svim vremenskim prilikama, uz protivnikovu aktivnu elektronsku i vatrenu odbranu, pri visini talasa do četiri metra. Danas se u svetu postepeno povećava količina protivbrodskog naoružanja, povećavaju se njegovi borbeni kvaliteti, poboljšavaju se karakteristike. Glavni pravci modernizacije su smanjenje uočljivosti za protivničke radare, povećanje dometa, stvaranje osetljivijih samonavodećih bojevih glava. Tako se u SAD trenutno konstruiše protivbrodska raketa male uočljivosti i visoke autonomnosti LRASM, koja će biti sposobna da samostalno traži i identifikuje ciljeve, određuje putanju leta i napada protivnika na velikim rastojanjima bez potrebe da prethodno odredi putanju leta i bez potrebe sa spoljnim označavanjem cilja. Radi se i na supersoničnim raketama. Jedna od njih, koju zajedno konstruišu ruska Vojno-industrijska korporacija NPOM i Organizacija za vojna istraživanja i razvoj (DRDO) Ministarstva odbrane Indije, dobila je naziv PJ-10 BraMos. Raketa može da razvije brzinu koja 2,5-2,8 puta prevazilazi brzinu zvuka. Može da se lansira sa podmornica, brodova, aviona, iz obalskih sistema. Interesantno je da BraMos može da lansira čak i transportni avion Il-76. Ispod njegovih krila može da se zakači najmanje šest raketa. "Rusija ne zaostaje za SAD u sferi razvoja visokopreciznog taktičkog oružja velikog dometa", uveren je prvi čovek korporacije Taktičko raketno naoružanje Boris Obnosov. "Negde smo čak i u prednosti. U našoj oblasti se radi prilično intenzivno. U poslednje dve-tri godine smo napravili oko 10 novih proizvoda, uključujući rakete velikog dometa", istakao je Obnosov. Izvor: fakti.org