Tri svedočanstva iz života. Ili iz smrti?

Prvo svedočanstvo (LINK FILMA) je od protojereja Sergija Baranova, autora filma „Tri ratna dana“, koji je bukvalno potresao rusko društvo:

- Ovu priču sam čuo tamo, za vreme rata, u Kremenoj. Žena koja je dovezla humanitarnu pomoć mi je to ispričala. Ona ima svoje preduzeće u Saratovu, prave čipove za elektroniku. Zaposlila je ženu, koja je izbegla iz Donbasa. Primila ju je na posao i dala joj utočište. I onda se dogodio incident u preduzeću, sukob, veoma ozbiljan sukob među zaposlenima. Vlasnica kompanije je kasnije ovaj sukob pogledala na video snimku – na pokretnoj traci su bile kamere koje su snimile ovaj proces. Ona kaže: „Vidim kako se odvija proces proizvodnje, žena stoji pored pokretne trake i radi svoj posao. Prilazi muškarac i odjednom počinje da priča o Specijalnoj Vojnoj Operaciji (SVO), o ratu. I počne da govori, zašto smo se mi Rusi umešali u to, da stanovnicima Donbasa to ne treba, da su to njihovi problemi, mi nismo morali da ih zaštitimo – tako otprilike kreće razgovor. Žena-izbeglica koja stoji za pokretnom trakom, se zaustavlja, spušta alat, spušta ruke i odjednom preskače preko pokretne trake, hvata ga za grlo i počinje da davi tog čoveka. Pritrčali su ljudi, pozvali hitnu pomoć, a ona je odvezena u psihijatrijsku bolnicu. Kasnije ju je posetila  vlasnica fabrike, razgovarale su, a ta žena, koja je doživela nervni slom, ispričala je svoju priču.

Ona je živela u Donbasu sa sinom, njen muž je bio ili ubijen ili nestao. A jedne noći su kod njih došli banderovci, ukrajinski nacisti. Izveli su ih u polje – ženu samo u spavaćici i njenog sina. A sinu su rekli: „Skači i viči „Smrt Rusima!“, ili ćemo ti sad majku silovati. Pocepali su joj spavaćicu. Ona kaže: „Sećam se samo da sam mu vikala: „Sine, radi šta traže!““ A taj dečak je odbio da skače i vrišti, i onda su ga ovi fašisti polili benzinom i zapalili. Goreo je kao baklja. Zapalili su ga, a onda se okrenuli i otišli. A onda se majka bacila na njega, zagrlila ga, pokušavajući da ugasi požar. Na njemu se majica istopila, opekla joj grudi, a on je izgoreo u njenom naručju. A fašisti su se jednostavno okrenuli i otišli.

Za ovu ženu, tema rata je vrlo jasna i  vrlo jednostavna: fašisti ne bi trebalo da vladaju zemljom. A i za tu ženu, vlasnicu preduzeća, koja je slušala ovu priču, sve je vrlo jednostavno i jasno: ona odlazi u zonu sukoba i donosi humanitarnu pomoć našim vojnicima i meštanima koji još uvek tamo ostaju. Ostaje rizik da se ovi fašisti vrate. Za njih je sve vrlo jednostavno i određeno: rat se mora nastaviti sve dok ima i jednog fašiste, dok se ne istrebi to satansko zlo na zemlji. Rat će se nastaviti, i on ima smisao.

Drugo svedočanstvo (LINK) je iz Gujeva, sela u Kurskoj oblasti koje je nedavno oslobodila ruska vojska. Stariji ljudi, Valentina i Sergej, koji su šest meseci proveli pod nacističkom okupacijom, pričaju:

- Oni (fašisti) su upadali u garaže, u kuće – krali su sve, čak i lonce. Uzimali su sve što im padne pod ruku. U kućama u Zavodskoj ulici čak su počeli da skidaju i odnose radijatore za grejanje. Tamo je bilo i ranjenih civila. Banderovci su nasumice pucali u ljude, a ranjene izvlačili na ulicu i ubijali ih.

Treće svedočenje (LINK) je od ruskih vojnika koji su ušli u podrum jedne od kuća u nedavno oslobođenom selu u Kurskoj oblasti:

- Ovde su svi civili! Jedan, dva, tri, četiri... Svi civili – baba, deda... Ubijeni pucnjima u glavu, streljani... Odavno leže tamo, jako dugo... Deda je skoro bez glave – nema više ništa... A evo još jedan civil, skroz raznet... I pas sa njima... Četiri civila, dve bake...Nema vojnika! Dve bake, jedan deda i jedan raznet granatom... Stani: njih je petoro! Evo još jednog... Nogu je otkinulo…

Postoje stotine takvih svedočenja. I svakim danom ih je sve više i više – uskoro će ih biti na hiljade. Nedavno je Međunarodni javni sud za zločine ukrajinskih neonacista na konferenciji za novinare u „Rusija danas“ predstavio izveštaj o zločinima Oružanih snaga Ukrajine (VSU) u Kurskoj oblasti. Napomena: samo u Kurskoj oblasti – a šta se tek dešava na teritorijama Donbasa koje su okupirali fašisti! Izveštaj je pripremljen na osnovu svedočenja 120 žrtava i očevidaca zverstava ukrajinskih vojnika u Kurskoj oblasti od avgusta prošle godine.

„Svedočenja iznesena u izveštaju u potpunosti razotkrivaju ratne zločine kijevskog režima: sistematsko i ciljano ubijanje civilnog stanovništva Kurske oblasti, uključujući žene i starce, iz streljačkog naoružanja i uz pomoć bespilotnih letelica – kako uz upotrebu dronova kamikaza, tako i bacanjem raznih eksplozivnih naprava sa dronova, a takođe i uništavanje crkava, bolnica, kuća civilnog stanovništva, civilne infrastrukture i totalnu pljačku“, navodi se u dokumentu.

Svi ovi ljudi našli su se pod okupacijom kada su ukrajinske snage uspele da zauzmu deo pogranične teritorije regiona. Stanovnici Kurske oblasti koji su preživeli okupaciju ostavili su za sobom brojna svedočanstva o tome kako su ukrajinski vojnici silovali stanovnice okupirane oblasti.

„Išli smo po vodu u ulicu Zabrodok, tamo je jedan čovek plakao. Prvi ukrajinski vojnici koji su došli, odveli su njegovu ženu, ubacili su je u auto, a posle je dovezli. Silovali su je, i ona je kasnije umrla. Nina Bondareva, Sudža.

„Ukrajinski vojnici su silovali jednu baku u Zaolešenki. Kod jednog dede su došli i rekli: „Uzećemo ti ćerku, malo ćemo da se poigramo pa ćemo ti je vratiti. Opet, direktno iz kuće, uzeli su nekom ocu ćerku i već možete da razumete šta su sa njom uradili. Aleksej Bogunov, 83 godine, Sudža.

„A Svetlanu su silovali ukrajinski oficiri. Išla je iz grada, kroz Kurilovku. Miša, moj rođak, uveo ju je u svoju kuću. A u blizini su već bili Ukrajinci, blokirali su joj put do ulice. I kuda je još mogla da ode i pobegne? A kad je išla da donese vodu, Ukrajinci su je silovali i pretukli. Kasnije je malo skrenula pameću.“ Nikolaj Grinenko, selo Kurilovka.

Neke akcije ukrajinske vojske šokiraju svojom surovošću.

„Naš borac se borio do kraja, na kraju je poginuo, a onda su počeli da se iživljavaju nad lešom, otsekli su mu penis, stavili ga u šlem a on je ležao“, citira se stanovnik sela Kozačka Loknja po imenu Sergej.

Ova svedočenja o zločinima koje su počinile ukrajinske oružane snage u regionu Kurska samo su mali deo onoga što je opisano u izveštaju Međunarodnog suda. Ruski pravosudni organi beleže sva zlodela koja su počinili Ukrajinci. Nikakvi gestovi dobre volje ili primirje ne mogu ukinuti potrebu da se zločinci podvrgnu najstrožoj kazni.

A kazna za zločine, zaista vapi ka Nebu. Mnogi ljudi žale što u Rusiji još uvek postoji moratorijum na smrtnu kaznu. Ako se Rusi ne „cifraju i vozaju“ sa stranim plaćenicima i gotovo ih nikada ne zarobljavaju, onda je maksimum koji se može očekivati za ukrajinskog nacistu čija je krivica za ratni zločin dokazana - doživotni zatvor. Mada, ni tu se nema čemu zavideti. Šta govore zarobljeni Ukrajinci? Na primer, evo video snimka ispitivanja:

- Iz koje si brigade?
- Iz 22.
- Recite mi šta ste uradili toj jadnoj ženi.
- Imali smo sledeće naređenje...
- Govori glasnije!
- Imali smo ovakvo naređenje: svako ko govori ruski treba da bude „anuliran“ (ubijen).
– Ko treba da bude „anuliran“?
- Pa, imali smo takvo naređenje...
- Govori jasnije!
– Imali smo naređenje da ubijemo tu ženu... Nismo je sami ubili – imali smo naređenje... Pa smo to uradili.
- Ko je to naredio?
- Komandir.
- Koji komandir?
- „Luka“ mu je nadimak.

Ili:
„Artur Plombirus, pripadnik Oružanih snaga Ukrajine (VSU) koji se predao u Kurskoj oblasti, ispričao je kako je, na zahtev komande, pucao na civile koji nisu govorili ukrajinski. „Komanda je naredila da, ako naiđu na civile koji ne govore ukrajinski, ubijaju ih na licu mesta. „Pucao sam, (on) je pao, da li sam ga ubio ili ne, ne znam“, rekao je. Napominje se da se on presvlačio u rusku vojnu uniformu kako bi prišao bliže položajima Oružanih snaga Rusije pod izgovorom da traži cigaretu. „Zamolio sam da pomognu i poguraju auto. Momci su izašli, i ja sam se obračunao sa njima, upucao sam ih“, rekao je Plombirus.

Kako su naglasili u ruskom Ministarstvu odbrane, zarobljeni ukrajinski bojovnik je mobilisan u Oružane snage Ukrajine iz zatvora u kome je služio kaznu.

Ili:
„Jedan od zarobljenih boraca, u razgovoru za RT, prisetio se kako je njegov komandant, pod pseudonimom Sedoj, pucao na kuće civila „iz zabave“. Osim toga, zarobljenici tvrde da su morali da ubijaju bespomoćne ruske vojnike. 
Mitraljezac iz 82. desantne brigade Oružanih snaga Ukrajine rekao je za streljanje najmanje trojice ratnih zarobljenika. Doveli su tri zarobljenika i rekli mi: „Upucaj ih“. Ja sam odbio. Onda su mi rekli: „Biraj ili ti ili oni“. I ja sam ih streljao“, rekao je on za RT.

Borci „Ahmata“ su zarobili izviđača 61. mehanizovane brigade Oružanih snaga Ukrajine Vitalija Pančenka. Kod njega je pronađena „ekšn-kamera“ na koju su snimana iživljavanja nad ruskim vojnicima- ratnim zarobljenicima i civilima. Pančenko je priznao da se boji posledica svojih postupaka. „Bojim se i strah me je. Tada nisam znao šta radim. Pogrešio sam, ne znam zašto sam to uradio“, rekao je. Ali najveće zločine, po rečima zarobljenih Ukrajinaca, čine plaćenici – Poljaci, Amerikanci i Francuzi.
I tako dalje. Svi zločini su pažljivo evidentirani. Srbi će razumeti i shvatiti: potpuno iste stvari, ista zverstva su činjena u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu i Metohiji. Nema manje priča i svedočenja nego iz Kurske oblasti, DNR ili LNR – sve je već poznato. Ono što su mi pričali stanovnici Gnjilana, Novog Grada, Peći veoma je slično onome što se dešava danas. Druga stvar je što ova svedočanstva baš i ne dobijaju mnogo pažnje od strane odgovornih predstavnika „civilizovanih zemalja“ – oni više vole da izbacuju priče o „ruskim okupatorima“, „srpskim varvarima“ i kategorički ignorišu šta se zapravo dešava. Inače, koliko je Tribunal za ratne zločine u Hagu pomogao Srbiji? Ali to uopšte nije važno

To ne znači da treba da se pomirimo sa ulogom koja nam je nametnuta: ne, dragi moji, nećemo samo beležiti zločine nacista i kažnjavati ih, već ćemo celom svetu pričati o njihovim zverstvima. Možete to nazvati „ruskom/srpskom propagandom“, ali to ne menja činjenice: za zločine se mora odgovarati, hteli to ili ne. I odgovorite sebi i meni: da li je nada na novi sud u Nirnbergu surovost? A novi krivični tribunal u Nirnbergu će se obavezno održati. Jer to je logična posledica njihovog fašizma.

Izvor: Pravda