Dvostruke aršine Zapada kada je reč o bombardovanju Mosula i udara na teroriste u Alepu, profesor Pašanski vidi kao „školski primer različitog kvalifikovanja istih fenomena, posmatranih kroz različite političke prizme“.
Malo truda za iskru fundamentalizma „Jedna strana te notorne teroriste deli na dve grupe: na najokorelije, koje smatra teroristima, a one manje eksponirane vidi kao neku vrstu opozicije.
Međutim, poprilično se tanji ta lista ’političkih boraca‘, a sve je više pravih terorista. Sa druge strane, Rusija vrši udare po tim teroristima, jer znamo da u Rusiji postoje regioni u koje bi oni mogli da dospeju, a u kojima je potrebno veoma malo truda da bi se zapalila iskra fundamentalnog ekstremizma“, kaže Pašanski. Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije kaže da sve što se dešava u Siriji i Iraku treba gledati u kontekstu jedne vrste „posrednog rata“ između različitih sila na teritoriji Bliskog istoka i napominje da se operacija u Mosulu po mnogo čemu razlikuje od operacije u Alepu. „U Alepu prisustvujemo potpunom opkoljavanju terorističkih grupa, ali i halabuci u zapadnim medijima o humanitarnoj katastrofi. Tamo rat traje već pet godina, sa promenljivom ’ratnom srećom‘, i po svemu sudeći pitanje je nedelje ili meseca kada će sirijska vojska preuzeti kontrolu nad gradom. Sa druge strane, u Mosulu je jako komplikovana situacija i to iz više razloga, a jedan od njih su i predstojeći predsednički izbori u SAD. Ukoliko bi operacija u Mosulu bila uspešna do predsedničkih izbora, to bi moglo presudno da utiče na kampanju Hilari Klinton. Međutim, mislim da će bitka za Mosul trajati veoma dugo, da će biti iscrpljujuća i sa potpuno neizvesnim ishodom“, kaže Gajić.
Orkestrirana medijska kampanja
Kada je reč o orkestriranoj kampanji protiv Rusije, zbog njene podrške sirijskoj armiji u borbi protiv terorista, Pašanski kaže da pokretanje propagandne mašinerije Zapada u tom smislu nije ništa novo. „Kad god na dnevni red dođu američki saveznici u Evropi i rasprava o opravdanosti sankcija koje su uvedene Rusiji, pojačava se orkestrirana kampanja protiv Rusije, koja kreće iz Amerike. I rat je u funkciji propagande, pa kod pada Mosula ili njegovog zauzeća nije ni važno šta se dešava na terenu, već samo kako će to biti prikazano u medijima — u čemu se Zapad pokazao kao vrsni ekspert“, napominje Pašanski. Politički filozof Dragoljub Kojčić napominje da na Bliskom istoku terorizma nije ni bilo sve dok je u regionu preovladavalo državno uređenje svojstveno tim zemljama.
„Onog trenutka kad su počele različite ’obojene revolucije‘ — unutrašnja destabilizacija zemalja regiona kako bi se nametnuo jedan određeni društveni model — počinje da buja nezadovoljstvo, koje se ispoljava kroz terorizam. Postavlja se pitanje — gde će se taj terorizam zaustaviti? Da li je on ad hok pojava, za jednokratnu kampanju, da li je samo reakcija na pokušaj nametanja demokratskog društvenog uređenja, koje nije svojstveno tom mentalitetu, ili je možda u funkciji sasvim novog imperijalizma kakav svet danas ne poznaje?“, kaže Kojčić.
Izbeglički talas odmaže u borbi protiv terorista Rusija je uspela da se izbori sa unutrašnjim terorizmom, ali Zapad za njega nema rešenje, jer terorističke akte vrše pripadnici takozvane druge i treće generacije doseljenika. Talasi izbeglica koji pristižu u Evropu ne pomažu u borbi protiv terorizma, jer i veoma mali broj radikalizovanih migranata može ozbiljno da ugrozi bezbednost u zemljama Evropske unije, kaže Milan Pašanski.
„Bojim se da će teroristi, koji su u Siriji i Iraku sada na neki način sabijeni u ćošak i kojima moral rapidno opada, uskoro ponovo pribeći nekom ozbiljnom terorističkom aktu u nekoj svetskoj metropoli“, upozorava na kraju razgovora u radio emisiji „Svet sa Sputnjikom“ Pašanski, predsednik Foruma za terorizam i nacionalnu bezbednost. Izvor: rs.sputniknews.com
