Dužine 23-29 centimetara i težine 80-125 grama, uglavnom živi u šumama i vrtovima blizu ljudi, mahom na tlu po kojem traži hranu, prevashodno insekte, gliste, semenje, bobice, možda mlade guštere i žabe.
Ženka gradi gnezdo u martu, mahom u bršljanu i glogu, uglavnom, tražeći zimzelene biljke. Polaže od četiri do pet jaja, na kojima leži dve sedmice; roditelji ih hrane još dve nedelje u gnezdu, i još tri kao poletarce.
Kos najčešće peva u zoru i predveče, baš onda kada se noć pretvara u dan, odnosno dan u noć.
Zbog te svoje karakteristike i mistične crne boje, kos je ptica koja se simbolično povezuje sa prolazom između vidljivog i nevidljivog sveta, između Neba i Zemlje, zbog čega i jeste sveta ptica u folklorima mnogih naroda.
Zato i jeste neobično što se Kosovo polje zove upravo po njoj, imajući u vidu da se upravo na tom mestu odigrala bitka koja se u srpskoj mitologiji razvila u koncept Nebeske Srbije; po legendi, knez Lazar je između zemaljskog i nebeskog carstva izabrao ovo drugo.
Da li je ovo verovanje nastalo zbog toga što je običan svet znao simboličnu vrednost kosa, ili je to slučajnost, ili slučajnosti ne postoje?
Uglavnom, ptica kos je živo otelovljenje dva fundamentalna koncepta alhemije i magije: tranzicije i transformacije. Kos simboliše život na Nebesima u smislu uzvišenije inteligencije, uzvišenijih ideala i misli, i šire spoznaje, dok je njena crna boja simbol čistog potencijala.
Kombinacija svega toga briše granicu ljudskih sposobnosti i mogućnosti.
Zato zatvorite oči i poslušajte pesmu kosa. Nećete moći da se zaustavite. Kažu da vam ona omogućava da zaronite u dubine svoje duše za koje niste ni znali da postoje, i da ih osvetlite i rasvetlite.
Švedska ju je proglasila nacionalnom pticom.
Zar ne bi bilo mnogo logičnije da mi to učinimo?
Izvor: Telegraf.rs
