Isti lit navodi da se to u izveštaju generalnog sekretara alijanse, Jensa Stoltenberga, pominje kao jedan od mogućih pravaca razvoja daljih događaja. I naglašava da Stoltenberg ima „kolosalna stahovanja“ povezana sa Trampovm dolaskom na vlast:
„Nigde se ne oseća uznemirenost povodom izbora Trampa za predsednika SAD kao u NATO. Alijansa je već odložila svoj samit planiran za proleće“.
Der Spiegel navodi da se Stoltenberg već bio „naštelovao“ da će u Belu kuću ući Hilari Klinton i da sada mora promeni svoje planove i očekivanja jer Tramp može ne dati saglasnost čak ni na rotaciju američkih trupa u istočnoj Evropi.
Vrh NATO smatra da bi za njega i Evropu bilo najbolje da Tramp ne ide dalje od insistiranja da evropske članice povećaju rashode za odbranu.
Kao što se vidi: počeli su da se „češu“ i presabiraju. Ali, ne samo u NATO.
U Briselu će se 13. novembra uveče – na vanrednom zasedanju – okupiti ministri spoljnih poslova zemalja EU.
Glavna tema biće, naravno, Tramp, mada će se frmalno razgovarati i o Rusiji i Iranu.
The Wall Street Journal tvrdi da će dan kasnije uslediti zajedničko okuljanje šefova diplomatija i ministara odbrane. Inicirala ga je Federika Mogerini – čim je postalo da predsednik SAD neće biti Hilari Klinton.
U prestonicama EU – prvi put za više decenija – ne znaju kakva će biti spoljna politika Vašingtona. Najviše ih brine da će uslediti postepeno povlačenje SAD iz Evrope i da bi Tramp mogao poći na ukidanje antiruskih sankcija. Izvor: fakti.org
