Pravda

Takve analize, kako tvrde u udruženjima potrošača, bile su jedina prava informacija, koja je preko medija stizala do kupca o tome koji proizvođač je nudio neispravne ili nekvalitetne namirnice. Potrošači veruju da je unakrsne provere zaustavio upravo lobi proizvođača i uvoznika prehrambenih proizvoda. Ta ispitivanja višestruko su donosila korist. Potrošači su na taj način bili bezbedniji, a proizvođači su morali stalno da drže nivo kvaliteta svoje proizvodnje, jer nisu znali kada će i gde da ispituju njihove produkte. To je jedan od razloga zašto potrošači u Srbiji nisu sigurni kakav je sadržaj viršli, pašteta i salama, jogurta, sira i da li u njima ima više životinjskih ili biljnih proteina, kakve su ostale sirovine, suva materija ... - Lobi loših proizvođača je preko komorskog sistema i resornog ministarstva stopirao pre šest godina uporedna ispitivanja namirnica - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Poslednja analiza urađena je krajem 2010. i to kvaliteta suhomesnatih proizvoda, koji su bili mikrobiološki ispravni, ali su umesto proteina životinjskog porekla, sadržali biljne proteine, soju, grašak. To znači da su potrošači bili dovedeni u zabludu. Uz to, tada smo utvrdili da je u tim uzorcima bilo i velike količine MOM-a, mašinski otkoštanog mesa koje se uvozi, lošeg kvaliteta. Pojedini proizvođači nezadovoljni objavljivanjem naših laboratorijskih rezultata uspeli su da zaustave te analize. Bogosavljević naglašava da nema spremnosti ni komorskog sistema ni dela državnih struktura da se podrži ovaj program uporednog ispitivanja i da se stane iza dobrih i odličnih proizvođača hrane, koje Srbija ima. - Postoje pritisci sa najviših mesta - tvrdi Bogosavljević. - Pored mesne industrije, neposrednu presiju smo osetili i od proizvođača mleka. Imali smo velike pritiske raznih lobija i proizvođača da nam se ukinu sredstva za kontrolu namirnica. Razumljivo, jer su nakon naših analaza imali veliki pad prometa robe koja se pokazala loše na ocenjivanju. Iz Pokreta potrošača kažu da su poslednjih godina izdvojena značajna sredstva za zaštitu potrošača u Srbiji. Ona su usmeravana na finansiranje državnih i od države zavisnih organizacija potrošača, za manje bitne projekte. Takođe, potrošači naglašavaju da nikako od države ne mogu da iskamče sredstva za ispitivanja namirnica, dok se veliki novac troši na projekte nebitne kupcima. U Ministarstvu trgovine kažu da se ta sredstva dele na osnovu konkursa za finansiranje programa od javnog interesa u oblasti zaštite potrošača. - Program udruženja koji konkuriše za dobijanje budžetskih sredstava za navedenu namenu, obavezno, između ostalog sadrži i aktivnost koja se odnosi na sprovođenje istraživanja u oblasti zaštite potrošača - kažu u Sektoru za zaštitu potrošača.

Pročitajte još:DNEVNICA 160 EVRA: Novi Zeland vas poziva na sezonu branja jabuka!PLATILI CENU ZA ISTINU: „Dobra zemlja“ ukinutra jer su hteli da objave istinu o uvozu 300.000 svinja!

Izvor: Večernje novosti