Kao prvo, ravnoteža snaga koja je uspostavljena nakon Drugog svetskog rata danas ne postoji. SAD su bile sigurne da će njihova vodeća uloga u svetskoj politici biti neophodna dugo godina. Ipak, evropske zemlje odavno su prestale da budu gomila demoralizovanih i ratom iscrpljenih beskućnika i sada je potpuno sposobna da se izbori sa sopstvenim problemima, navodi Nešenel interest. Pod dva, u trenutku stvaranja Alijanse podrazumevao se instrument saradnje sa ključnim igračima u evropskoj politici. Niko nije govorio da će se NATO stalno širiti. Ipak, nakon raspada SSSR-a, američko rukovodstvo je insistiralo na uključivanju u njen sastav zemalja Centralne, pa čak i Istočne Evrope. Oni su prihvatali nove saveznike bez razmišljanja, kao da se radi o dodavanju novih prijatelja na socijalnim mrežama. Ipak, član 5 Povelje NATO–a sve značajno komplikuje. On glasi: Napad na jednog člana Alijanse, biće ocenjen kao napad na sve. Sa tim u vezi, sve države-članice NATO-a mogu da uvedu SAD u oružani konflikt koji nema nikakve veze sa Amerikom, upozorava autor članka.
Apsurd NATO-a je dostigao svoj vrhunac u februaru 2016. godine kada je Alijansa, uz aktivnu podršku Vašingtona, pozvala u svoje redove Crnu Goru, navodi list. Kao i u slučaju sa baltičkim zemljama, Vašington je krenuo pogrešnim putem, stavivši pod znak pitanja, ne samo svoju reputaciju, već i bezbednost SAD-a, jer je uvećanjem američkog prisustva na zapadnim granicama Rusije doveo do pogoršanja odnosa sa Moskvom, naglasio je list. "Stiče se utisak da pristalice NATO-a ne razumeju značaj promena međunarodne situacije. Američka politika u NATO-u u više navrata nije prošla najelementarnije provere izvodljivosti i održivosti. Odavno je vreme da se sprovede sveobuhvatna analiza takve politike, uz razmatranje i najradikalnije opcije — izlaska SAD iz Alijanse", zaključio je autor članka. Izvor: rs.sputniknews.com
