Као прво, равнотежа снага која је успостављена након Другог светског рата данас не постоји. САД су биле сигурне да ће њихова водећа улога у светској политици бити неопходна дуго година. Ипак, европске земље одавно су престале да буду гомила деморализованих и ратом исцрпљених бескућника и сада је потпуно способна да се избори са сопственим проблемима, наводи Нешенел интерест. Под два, у тренутку стварања Алијансе подразумевао се инструмент сарадње са кључним играчима у европској политици. Нико није говорио да ће се НАТО стално ширити. Ипак, након распада СССР-а, америчко руководство је инсистирало на укључивању у њен састав земаља Централне, па чак и Источне Европе. Они су прихватали нове савезнике без размишљања, као да се ради о додавању нових пријатеља на социјалним мрежама. Ипак, члан 5 Повеље НАТО–а све значајно компликује. Он гласи: Напад на једног члана Алијансе, биће оцењен као напад на све. Са тим у вези, све државе-чланице НАТО-а могу да уведу САД у оружани конфликт који нема никакве везе са Америком, упозорава аутор чланка.
Апсурд НАТО-а је достигао свој врхунац у фебруару 2016. године када је Алијанса, уз активну подршку Вашингтона, позвала у своје редове Црну Гору, наводи лист. Као и у случају са балтичким земљама, Вашингтон је кренуо погрешним путем, ставивши под знак питања, не само своју репутацију, већ и безбедност САД-а, јер је увећањем америчког присуства на западним границама Русије довео до погоршања односа са Москвом, нагласио је лист. "Стиче се утисак да присталице НАТО-а не разумеју значај промена међународне ситуације. Америчка политика у НАТО-у у више наврата није прошла најелементарније провере изводљивости и одрживости. Одавно је време да се спроведе свеобухватна анализа такве политике, уз разматрање и најрадикалније опције — изласка САД из Алијансе", закључио је аутор чланка. Извор: rs.sputniknews.com
