Pre svega, da podsetimo da ideja stvaranja Evroazijske ekonomske unije izvorno uopšte nije Putinova, nego upravo kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva. On je integraciju evroazijskog prostora predložio i osmislio kada Putinu verovatno na pamet nije ni padalo okretanje Istoku.
U svom istorijskom govoru, održanom na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov 29. marta 1994, Nazarbajev je predložio stvaranje velikog regionalnog projekta sačinjenog od bivših sovjetskih država i naglasio bogato nasleđe geografskih, istorijskih i kulturnih odnosa evroazijskih naroda, prema opisu književnika Lev Gumilev (1912-1992), čiju su ideju ostali članovi evroazijske škole razrađivali tokom dvadesetog veka. Kasnije je Aleksandar Dugin u svom članku objavljenom 2001. godine u ruskom geopolitičkom časopisu "Elementi" objasnio istorijsku važnost ovog projekta, koji se sastojao od predloga za stvaranje neke vrste "Zajednice nezavisnih država u rikverc". Koliko je Nazarbajev bio ispred svog vremena i tada još nepoznatog Vladimira Putina, govori podatak da je, nakon što je Zbignjev Bžežinski 1997. godine objavio svoju slavnu "Veliku šahovsku ploču" (književnu i geopolitičku prekretnicu među "atlantistima"), Nazarbajev u Moskvi objavio uredak "Evroazijska unija - Ideje, praksa i perspektive". Vladimir Putin, kome se pripisuje stvaranje Evroazijske ekonomske unije, tu ideju prihvata tek kasnije, kada je video da NATO savez neće stati sa proširivanjem na istok. Dugo vremena za integracijski projekat kazahstanskog predsednika, razrađenog do u najsitnijih detalja, niko nije hteo da čuje, možda ni sama Rusij, sve dok u Moskvi nisu shvatili da u Zapadu nikada neće imati pouzdanog partnera, naročito nakon Sakašvilijeve avanture 2008, kada je na nagovor Vašingtona "pokušao da uspostavi puni suverenitet Gruzije". Tri godine kasnije, 3. oktobra 2011, Vladimir Putin, tada ruski premijer, u listu Izvestia objavljuje članak u kom najavljuje stvaranje Evroazijske ekonomske unije i nudi Evropi određeni stepen integracije između dva "ekonomska" i "bescarinska" bloka. Imajući to u vidu, treba pažljivo i između redova čitati šta je to Nursultan Nazarbajev poručio predstavnicima diplomatskih misija akreditovanim u Kazahstanu. Do sada su se ostvarile skoro sve zamisli bivšeg generalnog sekretara Komunističke partije Kazahstana i dugogodišnjeg lidera te zemlje Nursultana Nazarbajeva, a s Evroazijskom ekonomskom unijom i, posledično, stvaranjem Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Nazarbajev je u stvari bio taj koji je na vreme prepoznao opasnosti doktrine Bžežinskog i razradio ideju kako joj stati na put.
Nazarbajev predlaže "uspostavljanje novih pravila u svetskom poretku"
Predsednik Kazahstana, Nursultan Nazarbajev, sastao se 2. marta u Astani s predstavnicima diplomatskih misija u zemlji. Kazahstanski predsednik je ranije pokrenuo brojne inicijative koje su već izazvale određeni interes u svetu. Kazahstanska vlada je zatražila da se ove godine sazove Međunarodna konferencija Ujedinjenih nacija najvišeg nivoa, a koja će biti dizajnirana tako da se potvrde načela međunarodnog prava i vrati poverenje među državama. "Potreban nam je novi i efikasan sistem međunarodne bezbednosti. Treba povećati ulogu Saveta bezbednosti UN-a u rešavanju sukoba. Primetna je potreba modernizacije Povelje Ujedinjenih nacija, uz bezuslovno očuvanje osnovnih načela međunarodnog prava", rekao je kazahstanski predsednik. Nazarbajev tvrdi da su usklađenost lokalnih zakona i međunarodne obveze "temelj modernog svetskog poretka, koji se, na žalost, često krši, pogotovo u poslednje vreme". "Zbog toga i postoje sukobi, jer mnogi ne ispunjavaju svoje međunarodne obveze", izjavio je Nursultan Nazarbajev. Vraćajući se na trenutnu međunarodnu situaciju, predsednik Kazahstana je naglasio kako je u cilju postizanja globalne stabilnosti strogo potreban mir u Siriji, "što je nedostižno bez poštovanja dogovora o primirju strana u sukobu". "Pozdravljamo postizanje sporazuma između Rusije i Sjedinjenih Država o prekidu vatre u Siriji. Pozivamo sve uključene strane na potpuno sprovođenje ovog dogovora. Uvereni smo da će to pomoći da se obezbede uslovi za trajno političko rešenje", rekao je kazahstanski predsednik. Prema njegovim rečima, "danas na Bliskom istoku, bez ikakvog preterivanja, kroji se sudbina sveta". "Sukob u Siriji ima negativne posledice daleko izvan regiona. Takav veliki broj migranata i izbeglica nije zabeležen još od Drugog svetskog rata. Nesloga međunarodne zajednice u borbi protiv Islamske države ide na ruku terorista. Zato sam predložio da se pod pokroviteljstvom UN-a uspostavi jedna globalna mreža za borbu protiv međunarodnog terorizma i ekstremizma. Samo ako se svi narodi ujedine u ovoj borbi, mislim da ćemo uspeti", rekao je Nazarbajev, prenosi EA Dejli. Drugi važan faktor stabilizacije, prema mišljenju kazahstanskog lidera, može biti veliko razoružanje, a za to je potrebno da se znaju svi vlasnici nuklearnog oružja. "Ceo svet razume složenost pitanja nuklearnog razoružanja i smanjenja broja nuklearnih testova, što je posebno potrebno u vreme kada je svet preplavljen terorizmom. U isto vreme, države koje poseduju nuklearno oružje, tzv. 'Nuklearna petorka' pre svega, treba da služe kao primer", rekao je čelnik Kazahstana okupljenim ambasadorima. Prema njegovim rečima, 20 zemalja je na pragu da dođu do nuklearnog oružja i spremne su da ga upotrebe kako bi se odbranile. "Ovo je vrlo opasan trend. Mislim da svi narodi sveta moraju biti ujedinjeni i da rade zajedno u tom smeru", rekao je Nazarbajev i naglasio naročito važnu ulogu Kazahstana u procesu pregovora o iranskom nuklearnom programu. "Uvek smo podržavali proces pregovora o iranskom nuklearnom programu, te dali praktičan doprinos. Rezultati su dva kruga razgovora u Almati, koji su postali temelj zajedničkog sveobuhvatnog plana kako delovati po pitanju iranskog nuklearnog programa. Na zahtev 'šestorke' i Irana mi pružamo praktičnu pomoć u sprovođenju plana", rekao je Nazarbajev, podsećajući da je 27. decembra 2015. Kazahstan Iranu isporučio 60 tona prirodnog urana kao naknadu za uklanjanje obogaćenog urana iz zemlje. "Uveren sam da će to ojačati neširenje programa, ali i Iranu dati priliku za ostvarivanje legitimnih prava koje država ima za razvijanje nuklearne energije u civilne svrhe. Ne sme biti diskriminacije u pristupu nuklearnom gorivu", rekao je Nursultan Nazarbajev. Govoreći o iranskom nuklearnom programu predsednik Kazahstana osvrnuo se i na odnose s Teheranom, naglasivši da je zainteresovan za razvoj trgovine širokih razmera i privrednu saradnju nakon ukidanja sankcija. "Nadam se da će naši trgovinski odnosi biti podignuti na najviši nivo. Sve ove godine Kazahstan nije prestao da trguje s Iranom, a dao je svu podršku Teheranu u njegovim nastojanjima za ukidanje sankcija", rekao je Nazarbajev. "Kazahstan namerava da produbi saradnju ne samo s Iranom, nego i s drugim zemljama islamskog sveta s kojima ima bliske istorijske i duhovne veze, posebno s državama na Bliskom istoku. Osim toga, Kazahstan će i dalje podsticati privredni i društveni razvoj Avganistana i nastaviti da podržava razvoj infrastrukture, obuku, obrazovanje mladih i održavaće političke kontakte s tom zemljom", rekao je kazahstanski predsednik. Nursultan Nazarbajev je naglasio da će Kazahstan održavati kurs spoljnopolitičkog multi-vektora. "2016. godine ćemo nastaviti sa sprovođenjem multi-vektora i uravnotežene spoljne politike, a glavni nam je cilj integracija u svetsku privredu", rekao je. Prema njegovim rečima, integracioni potencijal Evroazijske privredne unije, uz realizaciju projekta "Novog Puta svile" ojačaće privrednu saradnju s Kinom, a Kazahstan će postati čvorište u Evroaziji. Osim toga, Kazahstan namerava da aktivno učestvuje u razvoju Šangajske organizacije za saradnju, i da ulaže dodatne napore da se Konferencija o interakciji za izgradnju poverenja u Aziji (CICA) "pretvori u bezbednosnu organizaciju Evroazije". CICA grupu čine Avghanistan, Azerbejdžan, Kina, Egipat, Indija, Izrael, Irak, Iran, Kirgistan, Kambodža, Mongolija, Pakistan, Palestina, Rusija, Tajland, Bahrein, Vijetnam, Tadžikistan, Turska i Uzbekistan, dok su posmatrači SAD, Ukrajina, Filipini, Japan, Malezija, Liban, Indonezija i Bangladeš. "Nadam se da će naši napori biti podržani od strane drugih zemalja", rekao je Nazarbajev predstavnicima diplomatskih misija akreditovanih u Kazahstanu. Prema rečima predsednika, Sjedinjene Države i dalje ostaju jedan od ključnih partnera Kazahstana. "SAD je jedan od najvećih stranih ulagača u našu privredu. Nameravamo da proširimo našu saradnju s ovom zemljom. Međutim, apsolutni prioritet za nas je saradnja sa srednjoazijskim državama, našim susedima. Mi još jednom pozivamo sve zemlje Centralne Azije da se ujedine i da na taj način rešimo neposredne probleme u regionu. To se odnosi na pitanja voda, jačanje trgovine i zajedničku bezbednost. Radujemo se odgovoru naših suseda", rekao je Nazarbajev. Prema njegovim rečima, proces integracije bi bio uspešniji da nema privredne krize i sankcija Zapada protiv Rusije. "Sankcije protiv Rusije utiču na ekonomiju Kazahstana. Naš 'veliki sused', Rusija, jedan je od naših glavnih trgovinskih partnera, tako da pad ekonomije i sankcije utiču i na nas. Trgovina između Kazahstana i Rusije je pala za 20-25%. Na Kazahstan takođe utiče i usporavanje kineske ekonomije. U takvim okolnostima, koje Kina naziva 'novim normalnostima', a ja kažem 'novom stvarnošću', treba se navići na nove cene nafte, gasa, metala. Moramo da naučimo tako da živimo. To nije jednostavno jer kada se čovek navikne na dobro, vrlo je teško vratiti se na staro", rekao je Nursultan Nazarbajev. Mnogi će na prvi pogled pomisliti da se u ovom obraćanju radi o običnom suvoparnom političkom govoru predsednika Kazahstana, koji ništa novo nije rekao predstavnicima diplomatskih misija akreditovanih u Kazahstanu. Ali, istorija nas uči da ideje i predloge Nursultana Nazarbajeva nikada ne treba podcenjivati.
Pročitajte još:
Izvor: altermainstreaminfo.com.hr
