Pravda

Potrebno je što pre zatvoriti „puteve” kojim roba stiže u nelegalne tokove, umesto što idemo od kase do kase i kontrolišemo fiskalne račune i mašemo strategijama koje su besmislene u rešavanju ovako ozbiljnog problema, kaže za „Politiku” Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus”. Prema njegovim rečima ukoliko ima volje, crno tržište može da se ukine za kratko vreme. – Prva mera je eksterna kontrola carine gde bi trebalo kontrolisati robu koja dolazi iz Turske (tekstil), Kine (roba široke potrošnje) i Mađarske( odakle nam stižu prehrambeni proizvodi). Dovoljno je uporediti cene i pratiti materijalno razduživanje te robe, kaže on i dodaje da je važno zabraniti prodaju na mestima gde ne postoje tehnički uslovi za to. Jedno od rešenja bi, smatra, moglo da bude i to da se uvede obaveza da na svakom prodajnom mestu vlasnik mora da ima validan dokument o poreklu robe i fakturu kojom može da dokumentuje da je ona iz legalnih tokova i da su na nju plaćeni, makar prethodni, PDV i carina. Privrednici uglavnom zameraju da se o gubicima koje donosi siva ekonomija stalno govori iz ugla države, dok niko ne pominje koliku štetu privreda trpi zbog nelojalne konkurencije. U tom smislu Knežević kaže da je činjenica da onaj ko u Srbiji radi i plaća sve legalno, uz ovakvu situaciju i fiskalne i parafiskalne namete ne može da opstane. Država je krajem prošle godine promovisala Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji je predstavljen kao početak sistemske borbe protiv ovog problema, a jedan od ciljeva je da se za pet godina siva ekonomija spusti na nivo od 26,7 odsto. Da je trenutno stanje alarmantno upozorio je i Miroslav Đinović iz Poreske uprave koji je pre nekoliko dana na konferenciji „Siva ekonomija i poreske utaje – uticaj na privredu” naveo i da u Srbiji oko 200.000 potencijalnih poreskih obveznika posluje u sivoj zoni. – U Srbiji ima oko 470.000 registrovanih obveznika, a procene su da ih je oko 30 odsto u sivoj zoni. Za kontrolu tolikog broja obveznika nedostaju inspektori i na terenu i u kancelariji – rekao je Đinović i dodao da su od početka godine poreznici rešili sedamdesetak slučajeva neregistrovanih delatnosti tako što su ih „uterali u legalne tokove“. On je objasnio da je krajnje vreme da Poreska uprava zauzme mesto u sistemu državne uprave, jer je bez poreznika dobro funkcionisanje države nezamislivo. Usvajanje zakona o inspekcijskom nadzoru trebalo bi, kako se očekuje, da doprinese smanjenju sive ekonomije, a efekti su se već osetili, budući da je od avgusta prošle godine, otkada se propis primenjuje, do sada obavljeno oko 170.000 inspekcijskih kontrola i registrovano oko 4.500 privrednih subjekata. Željko Ožegović, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kaže da puna primena ovog zakona počinje od 30. aprila. Propis bi, kako se očekuje, trebalo da utiče i na unapređenje postupanja inspekcija, budući da su se građani ranije često žalili, između ostalog i na profesionalnost i neznanje. – Zakon ide ka tome da svi koji su pokazali preduzetničke sposobnosti ujedno pređu u legalne tokove kako ne bi predstavljali nelojalnu konkurenciju onima koji poštuju propise– kaže Ožegović. U Tržišnoj inspekciji kažu da su od početka primene ovog zakona kontrolisali 700 nelegalnih objekata i tek jedan odsto njih se registrovao, dok su ostali zatvorili svoje radnje. Goran Macura, načelnik Tržišne inspekcije, kaže da je Zakon o inspekcijskom nadzoru doneo bitne promene u radu inspekcija. Novina je što sada one imaju i savetodavnu ulogu prema preduzetnicima, koji posluju legalno (kako bi im olakšali poslovanje, rasteretili ih i pomogli im da ostanu u zoni legalnog poslovanja), a sa druge strane zadržavaju represivnu ulogu prema onima koji rade na crno. U odnosu na prethodnu ulogu inspekcija, kada je svaka bila striktno zadužena za svoj resor, sada bilo koja inspekcija, koja primeti nelogičnosti na tržištu, može da napravi zapisnik i prosledi ga onoj u čijoj je nadležnosti, što, po mišljenju Macure, može dosta da pomogne radu inspekcija i njihovoj efikasnosti. Izvor: Politika