Hofer, kandidat Slobodarske partije (FPO), smatra da su, kad je reč o Kosovu, "rane još sveže, a problemi preveliki", tako da bi učlanjivanje Kosova u međunarodne organizacije, uključujući EU i UN, podstaklo samo negativno raspoloženje.
“Smatram i da bi prijem Kosova u međunarodne organizacije u ovom trenutku stvorio više problema, nego što bi rešio", istakao je on u intervjuu Tanjugu.
Hofer, koji je u prvom krugu glasanja osvojio daleko najveći broj glasova, uveren je da će se rešiti problem hrvatske blokade puta Srbije u EU.
“Kada je reč o Srbiji i Hrvatskoj, radi se o prošlosti punoj emocija. Bio sam mlad vojnik kada je izbio rat na prostoru bivše Jugoslavije. Imam i susede koji su sa tog prostora, koji dolaze kod mene na katolički Božić, a ja idem na njihove pravoslavne praznike. Ako se želi ovaj problem razumeti neophodno je sagledati istoriju. Verujem da će se pitanje blokade rešiti. Srbija je na dobrom putu. Austrija, kao neutralna zemlja, može dati svoj doprinos posredovanjem kako bi se omogućio prijem Srbije u EU", objasnio je on.
Hofer je kazao da kao predsednik Austrije želi da poseti zemlje Balkana i posreduje.
“Želim da rešim probleme, jer sam uveren da je za mir u Evropi veoma važno da Srbija i Hrvatska imaju dobre odnose", podvukao je on.
Upitan da li Srbija mora priznati Kosovo da bi postala članica EU Hofer je kazao da je to jedan uslov koji postavlja EU, iako na drugoj strani deluje suprotno takvim zahtevima, te, i pored nerešenog kiparskog pitanja, želi da ubrza pregovore sa Turskom.
“Smatram da treba primenjivati iste aršine", poručio je treći predsednik austrijskog parlamenta.
On je ocenio da je Srbija veoma važan partner Austriji zbog svojih ekonomskih kontakata, te ističe da namerava tu saradnju da podstiče i forsira.
Upitan za Bosnu i Hercegovinu, Hofer je kazao da je ustanovio da delovanje Valentina Incka kao međunarodnog predstavnika nije bilo krunisano velikim uspesima.
“Uveren sam da ćemo biti suočeni još sa mnogo problema u Bosni i verujem da visoki predstavnik, ako bude obavljao dužnost kao do sada, ne može doprineti rešenju", naglasio je on.
U vezi EU on je podvukao da Unija ima budućnost, jer je to najvažniji projekat - bitan mirovni i ekonomski projekat.
“Međutim, pitanje je u kom pravcu će se razvijati. EU će imati budućnost samo ako se bude razvijala u duhu Šarla de Gola, koji predviđa da su zemlje članice jake. To mora biti Evropa dogovora oko snažnih tema, kao i Evropa u kojoj bi članice mogle slobodno da samostalno rešavaju svoje probleme. Ne sme se praviti EU po modelu nekakvih 'sjedinjenih evropskih država' ili centralna država Evropa'", objasnio je Hofer.
Po pitanju proširenja, EU, smatra, mora da deluje obazrivo i s merom.
"Ne mislim da bi bilo lako primiti Tursku u članstvo EU, jer to Unija ne bi mogla da savlada. Međutim, zemlje koje su po kulturi slične, koje ispunjavaju ekonomske i pravne uslove, odnosno doprinose stabilnosti Evrope, treba da budu primljene u članstvo", kazao je Hofer.
Na pitanje šta bi uradio drugačije od odlazećeg predsednika Austrije Hajnca Fišera, on je ukazao da su oni dve potpuno različite ličnosti i da svako vreme iziskuje pravog predsednika.
"Fišer nije loše obavljao svoj posao, ali je bio suviše 'državni notar'. Sada nam treba predsednik koji je aktivniji, koji bi više učestvovao u politici, ali na odgovoran i snažan način", najavio je on.
Hofer je podvukao da ne podržava sporazum o slobodnoj trgovini EU i SAD (TTIP).
“Slobodna trgovina u suštini nije ništa negativno. Međutim, ako imamo dva partnera koji proizvode pod različitim uslovima, tu ne može biti ravnopravnosti. U SAD je zaštita potrošača drugačija nego u Evropi, socijalni standardi su manji, nisu pristupili klimatskim sporazumima. TTIP ne bi funkcionisao i zato ga ne bih potpisao. Predsednik Austrije može da odbije sporazume iz političkih razloga, što ću uraditi i insistirati da se o tom dokumentu raspiše referendum", ukazao je on.
Kada je reč o migrantskoj krizi Hofer smatra da je rešenje u poštovanju važećih sporazuma EU.
“EU se nije pridržavala sporazuma iz Mastrihta, kada je reč o zaduživanju država. Takođe se nije pridržavala Šengenskog sporazuma, nije bilo zaštite spoljne granice. Dablinska pravila nisu ispoštovana i sada lica prolaze kroz mnoge zemlje da bi stigla tamo gde je najveća finansijska podrška. Rešenje vidim samo u tome da se pridržavamo striktno Šengena, da spoljna granica Unije bude obezbeđena, kako ne bi bile potrebne granice u Evropi. A, ako zemlje poput Grčke i Italije kažu da ne mogu da čuvaju granice, iako su se na to obavezale, onda se mora ojačati Fronteks", ukazao je on.
“Austrija kao zemlja 'neto-uplatnica' u kasu EU očekuje od Unije da se pridržava sporazuma. Isto tako moraju Dablinska pravila da se primenjuju i postupak za dobijanje azila rešava na granici. Međutim isto tako ne treba ostaviti zemlje na spoljnim granicama same. Ako bi Srbija bila spoljna granica EU, ona bi morala rešavati molbe za dobijanje azila, i to bi vodilo nagomilavanju izbeglica. Zbog toga je važno da se odbijaju ona lica koja nemaju šanse na azil, a u Evropi, ravnomerno, podele lica koja imaju šanse da dobiju zaštitu. Takođe je neophodno da imamo isti sistem finansijske podrške tražilaca azila", dodao je Hofer.
On je pohvalio saradnju zemalja zapadnog Balkana po ovom pitanju.
“Balkanske zemlje, iako znamo da je to bilo teško, preduzele su ispravne mere i Austrijanci su im na tome veoma zahvalni", podvukao je on.
Na pitanje šta očekuje od izbora i zašto građani treba da glasaju za njega Hofer je rekao da će svaku odluku, kao predsednik, donositi pazeći da je povoljna po Austriju.
“Ako se odlučujute u korist Austrije, to ne znači da ste protiv nekog. Pametna rešenja vode ka tome da svi imaju korist od njih, a ne samo pojedinci" zaključio je on.
U Austriji se u nedelju održava drugi krug predsedničkih izbora, na kojem građani mogu da biraju između dva kandidata - Norberta Hofera i Aleksandera van der Belena. Izvor: Tanjug
