- Takav potez bi ubrzao mirovno rešenje u Siriji. Naravno, te mere su dogovorene i sa sirijskim vlastima, a juče smo počeli da pregovaramo o tim merama s našim kolegama u Amanu i Ženevi - rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, misleći na aktuelne mirovne pregovore o Siriji koji se održavaju u glavnom gradu Jordana i u Švajcarskoj.
- Predlažemo SAD da, od 25. maja, ruske i američke vazduhoplovne snage krenu u zajedničko planiranje i izvođenje vazdušnih napada protiv terorista Al Nusre, koji ne poštuju primirje, kao i protiv konvoja koji s oružjem prelaze sirijsko-tursku granicu - istakao je Šojgu.
Ovakav predlog dovodi Vašington u krajnje tešku poziciju: s jedne strane, ako odbiju, ispašće da baš i nisu zainteresovani za što bržu eliminaciju terorizma u Siriji; s druge strane, ako pristanu, to znači da istovremeno daju legitimitet aktuelnim sirijskim vlastima (koje su, tvrdi Šojgu, pristale na takav plan).
Na koju stranu će Vašington da prelomi?
Za Amerikance, odluka je vrlo teška. Ako je politički sve u vrhu američke vlasti ostalo isto, onda će ovu ponudu, uz nekakvo prigodno objašnjenje, odbiti. No, ako se do sada nešto suštinski promenilo, možda kroz nekoliko dana zaista vidimo istorijski presedan, zajedničke američko-ruske akcije u Siriji.
Svakako, prihvatanje ove ponude imalo bi ogromne posledice na brojne situacije - na gotovo sve zapravo. To bi predstavljalo veliki strateški zaokret SAD od svojih dosadašnjih bliskoistočnih saveznika (Turske i Saudijske Arabije) koji iz dan u dan povećavaju pritisak na Vašington tražeći dopuštenje za ulazak njihovih vojski u Siriju.
Amerika će svakako morati da odluči da li želi da dozvoli sve moćnijem Erdoganu i oportunističkom dvoru u Rijadu da dovedu celi Bliski istok u situaciju koja bi dovela do opšteg rata? Ili će, još jednom, iskoristiti pruženu ruku Rusije koja je sasvim sigurno spašava se od haosa koji odlazeći predsednik Obama ne želi!
U avgustu 2013. od SAD se očekivalo da krene u još jednu vojnu invaziju na stranu zemlju, ovoga puta protiv Sirije zbog navodne upotrebe hemijskog oružja od strane vlasti. Obamu su pritiskali sa svih strana da potiše rat za koji nije imao volju, a u poslednjem času u pomoć je stigla Rusija sa svojim predlogom. Moskva je ponudila da se uništi svo sirijsko hemijsko oružje, uz američki nadzor. Obama i Keri odmah su prihvatili ovu ponudu. Sirijski hemijski arsenal je uništen, a katastrofa izbegnuta.
Treba istači da se američki anti-sirijski saveznici nikada od toga nisu oporavili. Imali su američke vojnike gotovo na granici Sirije i onda im je sve propalo.
U igri bezbednost čitavog sveta!
Turska vojska i dana danas, uprkos svemu, želi da uđe u Siriju. Za sada čekaju da to urade i SAD, ali po svemu sudeći neće čekati doveka. A ako ipak odluče da uđu sami ili uz pomoć Saudijaca može se lako desiti da uđu u sukob s ruskom vojskom. A kako su ove dve zemlje već u polu-ratnom stanju nakon turskog obaranja ruskog suhoja prošle godine, to bi značilo da je u Siriji moguć i onaj najgori scenario - sudar NATO pakta i Rusije.
Takva kataklizma se mora sprečiti dok za to još uvek postoje uslovi, a savez Rusija i SAD u Siriji ne samo da bi sprečio takvu opasnost već bi i zaustavio u mestu Erdogana i saudijskog kralja koji su toliko voljni da izvrše invazije sa severa i juga.
Obama već mesecima radi na svojoj "ostavštini" i jako mu je važno da bude upamćen po nečemu pozitivnom kada ode s vlasti. Izgleda da je sudbina ovom dobitniku Nobelove nagrade za mir dala poslednju šansu da istu zaradi.
Izvor: advance.hr
