Ukazujući na raspoređivanje NATO snaga u blizini granice sa Rusijom, Štajnmajer je za nemački dnevnik "Bild" rekao da bi trebalo izbegavati "pogoršanje situacije ratnim huškanjima i zvucima čizama".
Šef nemačke diplomatije je u intervjuu, koji će biti objavljen sutra, ocenio da "ko god da misli da se bezbednost u Alijansi može povećati simboličnim paradama tenkovima u blizini istočnih granica, greši", preneo je AFP.
NATO je objavio u ponedeljak da će rasporediti četiri bataljona u Estoniji, Litvaniji, Letoniji i Poljskoj kako bi se suprotstavio "agresivnijoj Rusiji" uoči samita u Varšavi narednog meseca. Okretanje ka Rusiji, odnosno, ka sebi! Problem uticaja SAD-a na Evropu i tenzija koje proizvodi Vašington kroz NATO alijansu u cilju držanja Evrope okrenute naspram Rusije, tema je koju savremene politička analitika obrađuje već godinama, a od eskalacije "rata sankcijama" to pitanje je kristalisano kao ključno. U političkim krugovima EU, protivljenje sankcijama Rusiji je već gotovo mejnstrim politika, a najglasniji su političari u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Sama Angela Merkel, nemačka kancelarka, izjavila je, podržavajući Putinovu viziju Evrope, što je direktno protivljenje ideji evroatlantizma, da "želi uspostavljanje ekonomske zone od Lisabona do Vladivostoka". Vladimir Putin, ruski predsednik, upravo je tim rečima opisao viziju Evroazijskog Saveza u listu Izvestia, u oktobru 2011. godine. On je Evroazijski Savez predstavio kao savezništvo evroazijskog kontinenta "od Lisabona do Vladivostoka". Izjava Štajnmajera je još jedan snažan zvanični istup Nemačke protiv evroatlantizma i nikako drugačije ne može biti shvaćen. Nemačka ne može da ignoriše, sada već istorijski, fakt o lošem uticaju Amerike na Evropu i pogrešnim stremljenjima NATO alijanse. Nemački političari su doživeli svojevrsno "prosvetljenje" na primerima Ukrajine i Sirije, gde je uloga Rusije bila direktna i odlučujuća. Izvor: Tanjug / Pravda
