"Priča se svodi na to da je jednoglasno, konsenzusom, usvojena odluka da se Sabor održi upravo sada, na Duhove, ovde na Kritu. Odlučeno je dva puta, tako da jednoglasnost postoji. Kako kaže patrijarh vaseljenski, ne možemo da promenimo samostalno jednoglasnu odluku svih zbog jedne ili dve crkve, moramo biti zajedno", rekao je Hrisavgis. Prema njegovim rečima, situacija bi mogla da bude drugačija da su crkve izrazile neslaganje na Saboru.
"Ali ako o tome govori neko ko je izvan prostora Sabora, to nije neslaganje, to se zove veto", smatra savetnik patrijarha.
Na pitanje kakvo će značenje odluke Sabora imati za crkve koje ne učestvuju na njemu, arhiđakon je odgovorio da će "one imati apsolutno značenje i da će biti u potpunosti važeće". On je kao primer naveo Carigradski sabor 1872. godine, "jedan od najvažnijih sabora poslednjih vekova", na kojem su razmatrana pitanja etnofiletizma (nacionalno-plemenskih razlika), nacionalizma. Ruska pravoslavna crkva nije bila na Saboru, ali njegove odluke su važile i za Rusiju. "Da su ovde Rusija, ili Gruzija, ili Bugarska, i da kažu – 'Ne slažemo se s odlukom', to bi bilo potpuno drugačije stanje stvari. Ali neslaganje iskazano van granica Sabora eklisiološki ne važi", naglasio je Hrisavgis. U sprečavanju ovog potencijalno novog raskola unutar crkve, odlučujuću ulogu može odigrati Srpska pravoslavna crkva, a više o tome možete da pročitate OVDE. Izvor: rs.sputniknews.com/Pravda
