Kako bi zaštitili svoje interese, poslodavci u Srbiji sve češće pribegavaju praksi koju radnici, iako nevoljno i besno, prihvataju jer drugog izbora nemaju.
Većina poslodavaca, posebno u sektoru usluga, novim radnicima najčešće traže da potpišu blanko otkaz. Na „dokumentu“ ne upisuju datum, što znači da radnik može ostati bez posla u svakom trenutku, bilo u slučaju bolesti, trudnoće ili odluke poslodavca da mu radnik više nije potreban. Zaposleni se tako drže na „uzdi“, jer kada poslodavac ima u fioci blanko otkaze, ne mora da navodi razloge za otkaz, a jedina dilema je da odredi datum. Osim što je stalno u strahu od volje poslodavca, radnik u slučaju otkaza ostaje bez otpremnine, ali i mesečne naknade koju, nakon otkaza, može da dobije kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Blanko otkazima kod žena poslodavci se dodatno osiguravaju da one neće rađati narednih nekoliko godina. Zakonom je propisano da se u slučaju trudnoće ugovor o radu na određeno vreme produžava do isteka odsustva sa rada radi nege deteta. Dakle, po isteku tog roka prestaje radni odnos. - Pojedinci su nam pričali kako papirološki dobiju zakonski minimalnu zaradu, ali da im vlasnik traži da vrate pet ili sedam hiljada dinara - priča za Blic inspektor rada Ilija Jović, koji ovaj posao obavlja 18 godina. Iako su ucene poslodavaca javna tajna, radnici se skoro nikad ne usuđuju da ih prijave. Retko se dešava da se požale inspekciji ili da podnesu tužbu. Izvr: Blic
