Pravda

Reč je o kreditu koji je još 2008, za vreme vlasti Borisa Tadića, dogovoren sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Aktiviran je tek kada je Aleksandar Vučić postao premijer. Radovi su već počeli na nekim projektima i kupljeno je 27 ruskih dizel vozova i lokomotiva. Do sada je povučeno 300 miliona dolara, a ostalo je još 500 miliona.

Scenario raskida trebalo bi da se odigra kroz formu zahteva srpske strane da se produži rok za realizaciju kredita i posle krajnjeg roka - decembra 2017. godine, što ruska strana verovatno neće prihvatiti. Izvor iz Ministarstva finansija tvrdi da su papiri već spremljeni za uručenje ruskoj strani.

Izvor iz tehničke vlade kaže da ministar Vujović smatra da ruski kredit nije povoljan po Srbiju. Podsećanja radi, godišnja kamata ruskog kredita je 4,1 odsto, sa grejs periodom od četiri godine i rokom otplate od 10 godina. Vujović je uveren da bi se novac mogao naći na drugoj strani po boljim uslovima i spreman je, kaže naš izvor, da ide s Rusima čak i na arbitražu.

Drugi izvor iz Ministarstva finansija kaže da je čitav tim ministra Vujovića na nogama kako bi osmislili formu raskida i kako bi se platila što manja šteta. Naš sagovornik ističe da je Ministarstvo finansija bilo upoznato sa svakim detaljem kredita jer su učestvovali u njegovom kreiranju, kao i u aneksima, pa da je takav obrt neobičan.

- Postoje naznake težnje nekih svetskih i evropskih finansijskih institucija da se ograniči priliv ruskog novca u srpske infrastrukturne investicije. U Ministarstvu se šuška da će se posle raskida sa Rusima sklopiti novi ugovor sa EBRD ili Svetskom bankom. Pitanje je kako će Srbija posle svega proći na arbitraži - tvrdi izvor.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da ne zna razloge za mogući raskid kreditnog ugovora sa Rusijom oko "Železnica", ali da bi Rusija mogla da zatraži odštetu. Kovačević pritom iznosi i neke sporne elemente ugovora.

- Suština je što se prilikom potpisivanja ugovora nije videlo kako će se sve iz tog paketa završiti. Naime, kupljeni su vozovi slični onima koje "Goša" proizvodi, a ne savremeniji. Onda je trebalo da se kupuju naši, a ne ruski - kaže Kovačević.

Iz Ministarstva finansija nisu želeli direktno da odgovore da li je na pomolu raskid ugovora sa Rusima.

"Kao što je poznato, originalni rok raspoloživosti sredstava kredita je 31. decembar 2017. godine. Taj rok nije dovoljan da se završi projektovanje i izvođenje radova na predviđenim projektima. U toku su pregovori da se obezbedi neophodno produženje roka za realizaciju tog kredita", piše u odgovoru Ministarstva finansija.

Ugovor o ruskom kreditu vrednom 800 miliona dolara potpisan je januara 2013. godine.

Kredit je namenjen modernizaciji i elektrifikaciji pruge Beograd - Pančevo, obnovi šest deonica pruge na koridoru 10 ukupne dužine 111 kilometara, nabavci novih dizel-motornih vozova, izgradnji pruge Valjevo - Loznica i rekonstrukciji srpskog dela pruge Beograd - Bar. Do sada je povučeno oko 300 miliona dolara. Godišnja kamata je 4,1 odsto, sa grejs periodom od četiri godine i rokom otplate od 10 godina. Izvor: Blic