Pravda

"Ulazak Srbije u EU u interesu je i Hrvatske. Zato je dobro što je u Hrvatskoj osnovana komisija za praćenje pregovora Srbije sa EU. Nadam se da će ona doprineti stručnoj evaluaciji pregovora i pomoći politici da donese ispravne odluke. A vođstvima Srbije i Hrvatske preporučujem da ne dolivaju svakodnevno ulje na vatru i da konačno shvate da imamo zajedničke interese. Istina, i neke različite o kojima se mora razgovarati", navodi Josipović. Da li je uslov za ukidanje srpskog Zakona o univerzalnoj nadležnosti za procesuiranje svih ratnih zločina na prostoru bivše SFRJ dovoljan razlog za blokadu srpskih pregovora, ako se zna da i druge članice EU imaju takav zakon?

- Sam Zakon nije problem, jest praksa i nepoverenje. Predložio sam predsednici Grabar Kitarović da prouči načela koja smo za mogući međudržavni sporazum sačinili predsednik Tadić i ja još 2011. godine. Nažalost, vlade nisu imale hrabrosti ili mudrosti da ih implementiraju. Problem univerzalne nadležnosti može se brzo rešiti. Srbija može imati problema zbog propusta u suradnji s Haškim sudom. Neće samo Hrvatska biti kritična. Bilo bi dobro da Srbija što pre ispuni obaveze koje je preuzela u odnosu na hrvatsku zajednicu u Srbiji. Ima dosta prostora za unapređenje položaja manjina u obe zemlje. Puno veće opasnosti za sudbinu pregovora Srbiji postoje izvan "hrvatskog paketa". Dosledna borba protiv korupcije, visoki ekološki standardi, problemi vezani za različite standarde i ograničenja proizvodnje, institucionalne reforme... Čeka vas velik i ozbiljan posao u kojemu, siguran sam, Hrvatska nije najveći problem.

Vaš bivši saradnik Dejan Jović kaže da se na političkoj sceni Hrvatske na pozicijama pojavilo nekoliko onih sa desne margine, koji blokirajući Srbiju žele da leče "lične frustracije"?

- Ima i toga. Ali, vidimo da strast za blokiranjem postoji i u nekim dominantnim političkim krugovima, primarno desnim. I to ne zbog frustracija, već zbog političkog koncepta koji nije sklon dobrosusedskim odnosima. Ipak, kod nas dominira svest o potrebi suradnje. Moraćete razumeti da će sigurno biti pitanja o kojima će države-članice, pa i Hrvatska, imati određene zahteve. Tako je bilo i u našim pregovorima i to se ne sme shvatiti kao neprijateljstvo. Videćete, pregovori nisu nimalo laki.

Pojedini srpski zvaničnici kažu da Hrvatska od početka rata do danas nije procesuirala veliku većinu ratnih zločina nad Srbima?

- Nažalost, na svim stranama je sankcioniran tek manji broj zločina. A obično se ton prepoznaje samo u tuđem oku. Voleo bih da političari i mediji na praksu svoje države gledaju istom kritičnošću kao i na praksu drugih.

Da li političke elite zloupotrebljavaju otvorena bilateralna pitanja?

- Da, i to se često događa. Takva je neodgovorna praksa česta u predizborna vremena. Lako je rušiti dobre odnose, teško ih je graditi. I u Hrvatskoj, i u Srbiji postoje političari koji dizanjem tenzija sa susedima nastoje kući ostvariti političke poene.

Milorad Pupovac kaže da blokade nisu korisne, jer da jesu, onda bi problemi između Hrvatske i Slovenije već odavno bili rešeni?

- Pupovac je iskusan političar, puno je puta imao pozitivnu ulogu u prevladavanju problema između dve zemlje. Članica EU uvek ima jaču poziciju u odnosu na državu koja to nije. Ali, stvar je mudrosti gledati dugoročno i ne zloupotrebljavati svoju poziciju.

Zar i Hrvatska nema svoj deo obaveza u još otvorenim pitanjima kao što je sudbina nestalih, povratak izbeglica, nerešena granica, manjinska prava?

- Da, gotovo sva otvorena pitanja mogu se rešiti samo saradnjom.

Da li su Srbi danas nesigurniji u Hrvatskoj nego u vaše i vreme lasti SDP i kako objasniti da je policiji trebalo toliko vremena da ukloni šator u Srbu?

- Ne bih se složio. Možda je moglo brže, ali učinjeno je to u razumnom roku. A što se sigurnosti tiče, pri tome mislim na celi spektar različitih prava, sigurnost nije manja samo Srbima, već i drugima. Manjinske zajednice, posebno srpska, u kriznim vremenima kad se javlja radikalno desna politika, imaju posebne probleme. Srpska zajednica je s pravom posebno osetljiva na pokušaje rehabilitacije ustaštva.

Kako objašnjavate radikalizaciju, ili kako se to često kaže ustašizaciju u Hrvatskoj?

- Na vlasti su neke desne stranke i ljudi od kojih neki istoriju vide drukčije, ili je žele prikazati drukčijom nego što je bila. Ekonomska kriza, slabosti obrazovnog sistema, uticaj dela crkve, nedovoljna odlučnost levice da brani antifašizam, nesposobnost da se istorijske dileme rješavaju nepristrano, na naučnom nivou, neki su od razloga ustašofilije. Ali, i vi u Srbiji imate sličan fenomen. Kod vas je "četnizacija" dobila barem iste dimenzije kao i ustašizacija u Hrvatskoj. I tu bi bilo dobro imati iste kriterijume. Vidim, teške su reči pale u Srbiji na reviziju procesa kardinalu Stepincu. Čak i ako su u pravu oni koji njegovu ulogu u ratu vide kao izrazito negativnu, ona se ni približno ne može meriti s onom Draže Mihailovića, koji je rehabilitiran u Srbiji. Nisam video da je iko u visokoj politici Srbije išta učinio da do toga ne dođe. I ustaše i četnici su pomagali Hitlerov i Musolinijev zločinački projekat i o njima jednako loše mislim, kao i o njihovoj rehabilitaciji. Ovime što sam rekao ne stajem u odbranu Stepinca, nego u odbranu jednakih kriterijuma i doslednog zalaganja za antifašizam.

U Srbiji se mnogo priča o nesposobnosti hrvatske vlasti da sačuva dve ćirilične table. Kako rešiti problem ćiriličnog pisma?

- Jasno je da nije moguće kraj svake table držati stražu 0-24. Problem se samo delom može rešiti propisima i represijom. Jedina efikasna metoda je promena mentaliteta, afirmacija sistema vrednosti koji podrazumeva pluralnost, multikulturalnost i toleranciju. A to nije lak posao. Zapravo, započinje od malih nogu, od vrtića i škole, do fudbalskih terena i naučnih studija. A pre svega, potrebno je odgovarajuće političko delovanje.

Da li je odnos između naše dve države i dva naroda bio bolji za vreme vašeg mandata?

- Zar to nije očito!? Imali smo problema, ali smo razgovarali, kreirali uzlazni trend u našim odnosima. U gradnji dobrih odnosa imao sam partnere sa srpske strane, ponajprije predsednika Tadića.

Može li se položaj Srba pogoršati u vreme predizborne kampanje u Hrvatskoj?

- Čini mi se da je reč o već rutinskom procesu. I ne mislim da tenzije i neke sukobe generišu samo stranke "s hrvatskim predznakom". Pred izbore mnogi žele pokazati da su upravo oni zaštitnici svoje etničke zajednice.

Da li ćete učestvovati na izborima i hoće li to biti sa bivšom strankom i Zoranom Milanovićem?

- Moja stranka "Naprijed, Hrvatska!" mlada je, još u izgradnji i tek moramo proceniti da li na izbore i s kim koalirati. S SDP-om delimo iste vjednosti i nadam se da će, ako opet dođe u priliku upravljati državom, činiti to s puno više odlučnosti i reformskih ambicija.

Kažete da je Vojislav Šešelj otvoreno radio za kampanju Kolinde Grabar Kitarović. Kako je to moguće?

- Mislim da se sjećate da je Šešelj telefonski sudelovao u pomno režiranoj TV emisiji koju je vodio ustašofil Bujanec. U njoj je, očito želeći meni naškoditi, a pomoći protivkandidatkinji, fingirao kako mene podržava, kako imamo neke dogovore i slično. Ha, ha, bila je to još jedna dobra saradnja krajnjih desničara. Setimo se, ni u Drugom svjetskom ratu praktično nije bilo bitke između ustaša i četnika, čak su zajedno bežali prema Austriji... Naravno, time ne želim ni aludirati da nam predsednica ima išta s ustaštvom. Ali, imaju neki koji je podržavaju. Inače, predsednica je iz antifašističke porodice, ali je, očito, politički pragmatizam tera da "zažmuri" kad ne bi trebala.

Nedavno ste rekli da je Tomislav Nikolić čovek sa kojim se može razgovarati?

- Da, s njim se može razgovarati. Iako neke njegove stavove ne mogu deliti. Ipak, imao je snage da se, nakon ne dobre uloge za vreme rata u Hrvatskoj, profiliše kao političar koji želi mir i saradnju. Želim mu puno uspeha u radu i da doprinese pomirenju. Izvor: Danas