Gromobrani u Srbiji svojevsrna su misterija! Koliko ih ima, ko o njima brine, koga pozvati kada su neispravni - pitanja su bez odgovora. Od pre desetak godina, kada je ugašeno preduzeće "Gromobran", čija je nadležnost upravo bila briga o ovim uređajima, nije se pojavio njegov "naslednik", a nedefinisane nadležnosti za njihovu kontrolu prelivaju se između nekoliko ministarstava.
Po rečima meteorologa Časlava Stanojevića, većina zgrada u Srbiji, uključujući i Beograd, bez gromobrana je ili su oni problematični.
- Problemi su počeli pre 25 godina, kada su zbog radioaktivnosti sa zgrada skinuti stari gromobrani, a savremeni nisu postavljeni - kaže sagovornik. - Osim toga, ukinuto je i preduzeće koje se bavilo održavanjem, popravkom i zamenom gromobrana, pa je sada čitava ta oblast neuređena i prepuštena slučaju.
Kako kaže, stari radioaktivni gromobrani proglašeni su zagađivačima, opasnim po ljudsko zdravlje, iako to niko nije dokazao. Po njegovom mišljenju, gromobrani su neophodni i korisni, a rade tako što svojom konstrukcijom na sebe navode grom i primaju električno pražnjenje. Uglavnom su kalibrisani tako da štite prostor u okolini od 200 do 400 metara, pa je jasno zašto je veliki problem kada ih nema.
- Uklanjanje radioaktivnih gromobrana i postavljanje nove gromobranske zaštite mora biti sprovedeno u koordinaciji i saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Sektorom za vanredne situacije kako objekti ne bi u nekom trenutku ostali bez gromobranske zaštite i time doveli do mogućeg ugrožavanja života ljudi, imovine i okoline - kažu u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
- Nismo nadležni za postavljanje, kontrolu, finansiranje i uklanjanje radioaktivnih gromobrana, kao ni za postavljanje nove gromobranske zaštite.
Oni takođe naglašavaju da su popravka ili zamena gromobrana propisani Zakonom o održavanju stambenih zgrada, a da nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa ima opštinska, odnosno gradska uprava.
- U zavisnosti od namene u delu poslovnog prostora u stambenim zgradama, primenjuju se i odredbe Zakona o zaštiti od požara, čije je sprovođenje u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije - kažu u ovom ministarstvu. - Mi smo nadležni za inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera zaštite od jonizujućih zračenja vezano za propisano uklanjanje i skladištenje izvora jonizujućih zračenja iz radioaktivnih gromobrana. Kontrola ispravnosti gromobranskih instalacija objekata uređena je Zakonom o zaštiti od požara i Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja, koji su u nadležnosti MUP.
U Sektoru za vanredne situaciji MUP Srbije pak kažu da su za gromobrane nadležni samo u smislu zaštite od požara određenog objekta.
Stručnjaci smatraju da nijedan gromobran ne pruža stopostotnu zaštitu, ali smanjuje mogućnost stradanja ljudi, ali i nanošenja većih materijalnih šteta i požara. Sve javne ustanove, poslovni centri i stambene zgrade više od 30 metara trebalo bi da budu zaštićene, a vlasnici da redovno proveravaju gromobrane. Zato je haos u nadležnostima veliki problem.
Veličina, vrsta i značaj
- Neophodno je da se urade proračuni ima li potrebe za postavljanje gromobrana, kao i koji stepen zaštite odgovara određenoj zgradi - kaže profesor Svetislav Smiljanić iz Istraživačko-razvojnog isnstituta NIRI u Nišu, nekadašnji predsednik Jugoslovenske komisije za gromobrane.
- Nadležne inspekcije rada i protivpožarne zaštite obavezne su da proveravaju da li su objektima neophodni gromobrani, koja vrsta, kao i da kontrolišu njihovu ispravnost. Veličina, vrsta i značaj objekta, kao i broj ljudi koji ga posećuju određuje kakav gromobran je potreban takvoj zgradi. Ima ih, kako podseća, tri vrste - Frenklinov štap, Faradejev kavez i štap sa uređajem za rano startovanje. Izvor: Novosti.rs
