Komentator magazina „Špigl” Sebastijan Fišer sagalasan je sa Merkelovom da strah nije dobar savetnik političarima, ali kritikuje njen manjak osećanja u obraćanju o napadima koji su duboko potresli naciju. Prema njegovom mišljenju, njen nadimak „mama” nikad kao sada nije bio tako neodgovarajući za kancelarku. I komentator minhenskog dnevnika „Zidojče cajtung” Kurt Kister kritikuje način na koji ona opravdava svoje poteze pa ironično primećuje da bi Merkelova verovatno i za potonuće „Titanika” ili povratak DŽona Lenona iz mrtvih rekla da je to „jedna proba” ili „jedan interesantan proces”, kao što je to rekla izbegličku krizu i napade.
I dok se komentatori pitaju zašto ni posle insistiranja pojedinih novinara nije pokazala ni tračak uznemirenosti situacijom, s druge strane, izbeglice koje se pojavljuju kao sagovornici nemačkih medija kao da predstavljaju najjaču odbrana kancelarkine politike. Kada je prvi u nizu napada prošle nedelje, u Vicburgu, izveo izbeglica iz Avganistana za kojeg se sada sumnja da je ipak iz Pakistana, na ulice ovog bavarskog grada izašle su izbeglice, mirno demonstrirajući iz parole „ne u naše ime”. To je bio njihov pokušaj da kažu nemačkoj javnosti da izbeglice nisu teroristi.
Minulih dana u nemačkoj štampi kao svojevrsni heroj slavljen je dvadesetogodišnji Avganistanac Amir Nadžiarzadeh, koji je kao obezbeđenje u minhenskom tržnom centru „Olimpija” uspeo da spasi više od 200 ljudi od pomahnitalog nemačkog državljanina iranskog porekla Alija Davida S., koji je pucao na koga je stigao u pokušaju da oponaša Andresa Brejvika i očisti Nemačku od Turaka i Arapa.
Amir je pre tri i po godine pobegao iz Avganistana i kao izbeglica došao u Nemačku i njegova priča prestavlja suštu suprotnost od onoga kako nemački desničari pokušavaju da predstave izbeglice – kao opasnost. U trenutku kada je Ali David S. ciljao po tržnom centru uglavnom mlade ljude migrantskog porekla, Amir je sve ljude na koje je naišao, među kojima je bilo i dece bez pratnje roditelja, poveo u podrum dva sprata niže i tako ih spasio. Kako je rekao u brojnim izjavama za nemačke medije, srećan je što je mogao da učini dobro delo u ime svih Avganistanaca.
Koji dan pre krvave nedelje u Nemačkoj u odbranu Merkelove je stala i palestinska tinejdžerka Rem Sahvil, koja se pre tačno godinu dana našla i izveštajima brojnih svetskih medija kada se rasplakala pošto joj je u TV emisiji kancelarka staloženo objasnila nemačku migracionu politiku te da će neke izbeglice morati da se vrate odakle su došle. Kancelarkino hladnokrvno objašnjavanje opravdanosti deportacije devojčici, koja govori bez greške nemački jezik i očigledno se već integrisala u nemačko društvo, izazvalo je oštre reakcija dela nemačke javnosti koja je optužila Merkelovu da je „pala ispit ljudskosti na svim frontovima”.
„Mnogo je kritikovana zbog toga kako mi se obratila. Ali, to je naravno bila jedna emotivna i jedinstvena sitiuacija i za nju. Jednostavno želim da joj uputim zahvalnost od mene i moje porodice, ali takođe i od svih izbeglica kojima je pomogla. To nije bilo lako za nju i Nemačku i zbog toga gospođi Merkel mnogo zahvaljujem na tome”, rekla je nedavno za najtiražniji nemački tabloid „Bild” Rem Sahvil, koja je zajedno sa porodicom prošlog septembra saznala da su ipak dobili privremenu dozvolu boravka, dok su u decembru obavešteni da će im ta dozvola važiti do oktobra 2017.
Kancelarkin portparol Štefen Zajbert rekao je za nemačku novinsku agenciju DPA da je posle već čuvenog razgovora u Rostoku, ova palestinska tinejdžerka još jednom videla kancelarku i to kada je ove godine posle Uskrsa bila pozvana da bude gost u njenom kabinetu, kada su ponovo razgovarale.
Priča o ovoj devojci prošle godine činila se kao potpuna katastrofa za imidž kancelarke, ali sadašnja priča koju je plasirao „Bild” uglavnom naklonjen Merkelinim demohrišćanima, kao da je besplatna predizborna promocija za kancelarku koja će se za godinu dana najverovatnije boriti za četvrti kancelarski mandat. Naime, Sahvilova je sada srećna da sa medijima podeli da otkad je pričala sa Merkelovom, ne samo da su ona i njena porodica dobili dozvolu boravka, već sada ne mora više da koristi invalidska kolica.
Uprkos što izbeglice glorifikuju Merkelovu i ona javno ne odustaje od politike dobrodošlice za izbeglice, sve promene zakona koje je njena vlada proteklih devet meseci predložila Bundestagu zapravo sve čine da onemoguće većini novopridošlica da dobiju azil u Nemačkoj. Prema rečima Armina Šustera, stručnjaka za bezbednost unutar kancelarkine stranke, Nemačkoj je sada potrebna „kultura rastanka” kada je reč o ljudima koji nemaju pravo na azil.
Izvor: Politika
