Pravda

To takođe uključuje nedavno obećanje Kine o pružanju humanitarne pomoći sirijskom narodu, i vojnu podršku sirijskim vladinim trupama u njihovoj borbi za uspostavljanje reda širom zemlje.

Rusko ministarstvo odbrane je u utorak potvrdilo da Moskva koristi bazu u zapadnom Iranu za vazdušne napade u Siriji. U saopštenju se navodi da su iz baze u Hamedanu poleteli bombarderi dugog dometa Tupoljev-22M3 i jurišni lovci Suhoj-34, i da su pogođeni su ciljevi u Alepu, Idlibu i pokrajini Deir el-zor.

Prošle nedelje, Rusija je od Irana i Iraka zatražila dozvolu da ruske krstareće rakete lete kroz njihov vazdušni prostor radi napada na terorističke mete u Siriji. Treba napomenuti da je Moskva već koristila Tu-22ms tokom operacija u Siriji, ali su oni poletali iz baze na jugu Rusije. NJihovo raspoređivanje zapadno od Teherana, omogućava kraće i češće misije, i štedi gorivo i vreme. To je dodatno jačanje rusko-iranskog saveza, u vreme isporuke sistema protivvazdušne odbrane S-300 Iranu, kao deo ugovora vrednog 800 miliona potpisanog 2007. godine.

Pored toga, Kina je saopštila da želi bliže vojne veze sa Sirijom. "Kineska i sirijska vojska imaju tradicionalno prijateljske odnose, a kineska vojska je spremna da tu saradnju ojača", preneli su mediji izjavu Guan Jufeija, direktora Kancelarije za međunarodnu vojnu saradnju kineske Centralne vojne komisije, koji je u čevrtak posetio Damask. Strane su takođe razgovarale o obuci osoblja i "postigle sporazum" da kineska vojska pruža humanitarnu pomoć

Guan Jufei se u Damasku sastano i sa jednim ruskim generalom. Zanimljivo je da je, upitan na čijoj je strani Kina u sirijskom sukobu, na konferenciji za novinare Guan otvoreno rekao: "Ne na američkoj".

Mogući motiv za uplitanje Kine u sukob su ujgurski militanati, koji se u Siriji bore zajedno sa drugim militantnim grupama.  U prošlosti je Peking ostavljao drugim članicama Saveta bezbednosti da vode bliskoistočnu politiku, osiguravajući za sebe redovnu isporuku energenata. U poslednje vreme međutim, primetno je jače uplitanje Kine.

Austrijski list Di Prese u svojoj analizi navodi da svet ignoriše simbolički značaj jačanje saradnje Moskve i Teherana u Siriji. Austrijski novinari napominju da je Moskva je jasno stavila do znanja da će imati jaku vojno prisustvo u regionu, što Vašingtonu daje razlog za veliku glavobolju.

Na tragu još jedne runde anti-ruske histerije, američki magazin Tajm je pronašao novu "osovinu zla" na Bliskom istoku: savez Sirija, Iran i Rusija. Tajm navodi da je pokretanjem napada iz vazduhoplovne baze Hamadan u Iranu Rusija prešla dva geo-politička praga: prvi put od revolucije 1979. Iran je nekoj stranoj sili dozvolio da koristi jednu od njegovih baza za napad, a prvi put u sirijskom ratu Rusija je iskoristila treću stranu za napade, (osim Sirije i same Rusije).

Važno je navesti činjenicu da otvaranje baze Hamadan za Ruse ima ozbiljne geopolitičke posledice. To znači da Teheran otvoreno ulazi u borbu protiv ISIS i to menja celu operativnu i stratešku situaciju na Bliskom istoku.

Ankara je takođe menja stav o ovom pitanju nakon Erdoganove posete Petrogradu, jer je Turska konačno počela kontrolu tursko-sirijske granice, zaustavljajući nove isporuke oružja i municije džihadistima.

Poseta turskog predsednika Redžepa Erdogana Petrogradu 9. avgusta i iznenadni jednodnevni izlet iranskog ministra spoljnih poslova Mohamada DŽavada Zarifa Turskoj 12. avgusta snažno ukazuju na velike promene na Bliskom istoku. Zarif je tokom konferencije za novinare pozdravio poboljšanje odnosa Rusije i Turske i rekao da je Iran spreman da po tom pitalju sarađuje i sa Turskom i Sirijom.

Komentarišući rusko-tursko resetovanje i Zarifove razgovore u iranski list Teheran tajms, koji odražava zvanično mišljenje, navodi: "Kako se Ankara pomera prema Iranu i Rusiji, postoji nada da za stvaranje novog strateškog trougla koje može da utiče ne samo na Siriju, već na čitav Bliski istok”. U tom kontekstu,  rusko-tursko-iransko zbližavanje predstavlja geopolitički korak unazad za regionalne saveznike SAD na Bliskom istoku, posebno za Saudijsku Arabiju. Iz Saudijske perspektive, ako Turska zaustavi svoju intervenciju u Siriji, rat je izgubljen.

Kada bi se ponovio scenario iz Libije 2011. godini, džihadisti bi imali odskočnu dasku koja je značajno bliže Iranu, južnoj Rusiji i zapadnoj Kini. Prisustvo velikih, dobro finansiranih i naoružanih militantnih grupa u Siriji je već pomoglo jačanju njihove periferne mreže u Severnoj Africi i centralnoj Aziji.

Ako zajednički sirijsko-ruski-iransko-kineski napori uspeju, ove militantne grupe mogu biti uništene, što omogućva i eliminisanje periferne mreže izvan sirijskog ratišta.

Pojačano učešće Kine i Irana u sirijskom sukobu jača pritisak na koaliciju koju poredvode SAD, što čini malo verovatnim ostvarenje zapadnih planova. Sve veća koncentracija snaga u i oko Sirije može predstavljati opasnost za mnoge članove koalicije koji u regionu sarađuju sa SAD.

Sa ruskim snagama u Iranu, Saudijska Arabija i druge države Persijskog zaliva su sada u nepovoljnijiem položaju u odnosu na Teheranu. Ako Kina bude primorana da se dublje uvuče u sukob, to će već slabiji položaj saveznika SAD u regionu učiniti još slabijim.

Ipak, na kraju se mora naglasiti - sada su sve svetske supersile upletene u sirijski rat, koji sve više postaje bure baruta koje može izazvati sledeći svetski sukob. Izvor: Kurir/New eastern outlook