Milutin Mrkonjić je juče obišao grob Slobodana Miloševića u Požarevcu. Počasni predsednik SPS-a kaže da zbog odlaska na manifestaciju posvećenu jasenovačkim žrtvama u Donju Gradinu nije u mogućnosti da se danas, na Miloševićev rođendan, zajedno sa svojim partijskim drugovima iz Požarevca pokloni senima nekadašnjeg predsednika SRJ.
Iako je prošlo više od deset godina otkako je umro u haškoj samici, Milošević i dalje nosi politički naboj koji oštro polarizuje političku javnost, zbog čega je i uzdrmao vladajuću koaliciju. Povod je bilo tumačenje dela haške presude Radovanu Karadžiću, u kojoj se konstatuje da Srbija i Milošević nisu odgovorni za zločine u BiH. Situaciju je dodatno zakuvala i najava pokretanja inicijative za podizanje spomenika „voždu devedesetih”, ali i sve glasnije Dačićevo pozivanje na Miloševićeve međunarodne zasluge, pre svega u formiranju Republike Srpske.
Zato se i postavlja pitanje – šta političko nasleđe Slobodana Miloševića danas znači socijalistima.
Među onima koji su sada deo vlasti, neko Miloševićevu fotografiju drži na zidu, a neko jednom godišnje ode do Požarevca, iako su se i jedni i drugi trudili da Miloševića što ređe pominju. Bar do pre nekoliko nedelja.
NJegovi najbliži saradnici Mrkonjić i Šainović smatraju da su neraskidive veze Miloševića i sadašnje levičarske politike SPS-a. „Slobodan je najkarakterniji i najdosledniji političar kojeg je Srbija ikada imala”, tako, u jednom dahu kaže Mrkonjić.
Mlađa garda socijalista ne deli to ushićenje zaostavštinom osnivača partije, govoreći da bi trebalo pustiti istoričarima da daju sud o tom vremenu i ovom lideru.
Posle smrti Slobodana Miloševića, mnogima je izgledalo da je s njim sahranjeno i njegovo političko nasleđe. Tadašnje žestoke frakcionaške borbe za čelno mesto u partiji upućivale su na zaključak da se na političkoj sceni više neće pojaviti niko i ništa što bi ponovo oživelo sve ono što je otišlo s Miloševićem. Novi lider SPS-a Ivica Dačić se proteklih godina više puta ogradio od Miloševićeve politike i dugo nije otišao na njegov grob. Odgovarajući na ove kritike, Dačić je svojevremeno za „Politiku” objasnio da je „politika Slobodana Miloševića bila politika njegovog vremena”.
„Ona je raskrstila sama sa sobom onog trenutka kada je poražena. I ona je, što je najvažnije, prošlost. Ovo je novo vreme i zahteva novu politiku”, rekao je Dačić.
Mrkonjić, koji drži Miloševićevu fotografiju u kabinetu na Studentskom trgu, ima razumevanja za pojedina Dačićeva leva skretanja i ne seća se ovih reči.
„Dačić je moderan i praktičan političar koji je sačuvao partiju. Da nije tako postupio, pitanje je da li bi SPS danas igrao važnu ulogu na političkoj sceni Srbije. Možda su njegove izjave pogrešno protumačene. Da bi održao kontinuitet SPS-a, Dačić je morao da bira između opstanka i nestanka partije, pa je prilagođavao politiku aktuelnoj društvenoj situaciji i takav pragmatizam je spasao partiju”, smatra Mrkonjić.
Da li zbog tog pragmatizma, Dačić, koga su donedavno u stranci optuživali da se olako odrekao Miloševića, u poslednje vreme se sve češće poziva na nasleđe bivšeg predsednika Jugoslavije. Pored postizanja Dejtonskog sporazuma, on mu u zasluge stavlja i usvajanje Rezolucije 1244, u kojoj se Kosovo i Metohija smatraju sastavnim delom Srbije, a smatra ga zaslužnim i za postojanje Republike Srpske. O nekadašnjem lideru Dačić je govorio i na izbornoj konvenciji SPS-a početkom aprila, na kojoj je specijalni gost bio Miloševićev unuk Marko. Pre nekoliko dana Dačić je otišao korak dalje i zatražio da bivši predsednik Srbije dobije svoju ulicu i spomenik u Beogradu.
Nikola Šainović, nekadašnji blizak Miloševićev saradnik, ne želi da komentariše ovu inicijativu, ali smatra da je Ivica Dačić naslednik kontinuiteta i borbe za modernu levicu.
„Socijalistička ideja nema samo personalnu stranu, jer je izražavaju lideri. Nije SPS u situaciji kakva je bila devedesetih godina i, srećom, ništa u okruženju nije isto, ali je važno zadržati kontinuitet socijalističke misli i zaštite vitalnih interesa srpskog naroda u drugačijim uslovima”, ističe Šainović.
Jedan od mladih socijalističkih funkcionera koji nije hteo da ga imenujemo kaže da će partija zadržati sve dobro za šta se Milošević zalagao, a to su levičarske ideje, a da će negativni segmenti te politike ostati u prošlosti.
„Mi smo partija koja je utemeljena pre četvrt veka i većina građana nas percipira kao naslednika jedine partije iz jednopartijskog sistema koja, kada je imala apsolutnu vlast, nije prodala nijedno preduzeće, a prava radnika su poštovana. To su ideje koje su mladima danas prihvatljive”, navodi ovaj socijalista koji je imao svega nekoliko godina kada je SPS osnovan.
Upravo mladi koji se ne sećaju se tragičnih devedesetih predstavljaju potencijalno dobar izvor glasova SPS-a. NJih socijalisti pokušavaju da pridobiju preko društvenih mreža. Dačić kao političar koji vešto hoda između kišnih kapi sada je plasirao priču o nekadašnjem predsedniku Srbije i njegovim nacionalnim zaslugama, pokušavajući da pridobije nezadovoljne građane koji su 2000. godine podržavali Miloševićevu smenu, jer su sve partije posle 5. oktobra izneverile očekivanja građana.
Još jedan od razloga zašto se Dačić vratio socijalističkoj bazi jeste što se uvek preko Milutina Mrkonjića, Nikole Šainovića, „Dejtona”, Rezolucije 1244 i Miloševićevog unuka Marka može ozbiljno obraćati slobističkom delu te baze. Uz to, i sa otvorenim komunistom Joškom Brozom, lider socijalista je namignuo i onom titoističkom delu baze.
Dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka napominje da postoktobarske političke elite nisu postigle nikakve rezultate na reformi države i podizanju standarda, što je otvorilo prostor da Milošević danas nije više negativni lik kao što je to bio pre deset godina, što danas vešto koriste socijalisti.
„Povodom njegove smrti u Hagu, rekao sam da je Milošević naš Napoleon jer je jedini lider neke evropske zemlje koji je skončao u zatvoru koji su napravile strane sile. I kao takav ima nešto bonapartistički u sebi, jer je pokušao je da bude glavni balkanski igrač i nije mu uspelo. Uz sve kontroverze oko njegovog lika, bile one pozitivne bile negativne, on je bio istorijska ličnost kojoj ne možemo suditi crno ili belo”, zaključio je Cvetićanin.
Izvor: Politika
