Zagreb je najpre pretio Srbiji da neće moći u EU dok ne promeni zakon o regionalnoj nadležnosti za ratne zločine, a sada da „Srbija nikad neće u EU” dok ne promeni svoje ponašanje. Poručio je to Miro Kovač, ministar spoljnih poslova, pre tri dana, a potom je svoju poruku ponovio i u intervjuu za sarajevski „Dnevni avaz”.
Kovač je, takođe, prenosi Tanjug, naveo da je poslednji istup premijera Vučića u Donjoj Gradini u kojem je Hrvatsku optužio za rehabilitaciju ustaštva tek jedan u nizu sličnih istupa i da to govori o kontinuitetu politike Beograda.
Uz podsećanje da je Vučić i 4. avgusta u govoru u Zemunu „akciju oslobađanja okupiranih delova hrvatske teritorije nazvao ’zločinačkim konačnim rešenjem’”, Kovač je naveo i da je srpski premijer pri tom „koristio izraze poput ’vađenja srpskih očiju’ i ’sečenja srpskih ušiju i noseva’”.
„Kakav je to rečnik”, pitao je on.
Ponovo mu je odgovorio Ivica Dačić. Za ministra spoljnih poslova Srbije nema dileme da Kovač poslednjom izjavom providno zamenjuje teze.
„Dakle, ispada da nije problem što se pred hrvatskim pravosuđem rehabilituje vikar NDH Alojzije Stepinac, što se ulice po Hrvatskoj nazivaju po ustaškom ministru Miletu Budaku, što se ustaškom teroristi i atentatoru Miri Barišiću u prisustvu dva aktuelna ministra hrvatske vlade svečano otvara spomenik, što se ukida presuda Branimiru Glavašu i što se pokreće inicijativa za legalizaciju ustaškog pozdrava ’Za dom spremni’, već je problem državno rukovodstvo Srbije koje Hrvatskoj i čitavom civilizovanom svetu ukazuje na neprihvatljivost ovakve politike u 21. veku”, izjavio je Dačić, koji je pre tri dana ocenio da je vreme da EU prekine svoje ćutanje.
Ministar Aleksandar Vulin je ocenio da šef hrvatske diplomatije nikada nije rekao šta je neistinito u izjavama srpskih zvaničnika o Hrvatskoj, pitajući „i šta je to neistinito u govoru Aleksandra Vučića”: „Da li je bilo proterivanja 250.000 Srba, da li je bilo klanja, da li je bilo sečenja ušiju i vađenja očiju?”
Da se ni u Hrvatskoj ipak svi ne slažu sa načinom na koji Kovač vodi raspravu sa Srbijom, svedoči izjava Zorana Milanovića, predsednika SDP-a i kandidata za hrvatskog premijera Narodne koalicije. On je kazao da bi on o odnosima sa Srbijom najpre razgovarao sa svim političkim akterima u Hrvatskoj, a ne bi, poput HDZ-a, polemisao sa Beogradom preko novinara. Možda bi, međutim, trebalo podsetiti da je i Milanović uoči prošlogodišnjih izbora imao neprimerene izjave poput one u kojoj je srpskom premijeru poručio da „šara malo”.
Da li je ponašanje Zagreba ponašanje primereno jednoj članici EU?
Florijan Biber, profesor studija jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, u izjavi za „Politiku” najpre ukazuje da položaj trenutne hrvatske vlade, a posebno ministra spoljnih poslova, treba posmatrati kao deo predizborne kampanje i da on predstavlja krilo HDZ-a koje je više nacionalistički orijentisano.
Biber ocenjuje i da je malo verovatno da će on dominirati posle izbora, čak i ako HDZ bude formirao vladu, i da novi predsednik HDZ-a Andrej Plenković izgleda umerenije od Kovača. Prema njegovim rečima, stavovi koji sada stižu iz Hrvatske u suprotnosti su sa deklaracijom Hrvatskog sabora u kojoj je Hrvatska obećala da neće koristiti pristupanje EU za rešavanje bilateralnih pitanja, ističući ipak da hrvatsko ponašanje nije usamljeno. Slovenija je učinila isto s Hrvatskom, Italija sa Slovenijom.
„Nažalost, iskušenje da se zloupotrebi jak položaj članice EU veliki je i hrvatska vlada ga koristi. Dakle, sa jedne strane, to je evropski u smislu da to rade mnoge članice EU, ali je neevropski stavljanje sebične nacionalne pozicije iznad većih, evropskih interesa i zloupotrebljavanje pozicije moći. Zauzimanje takvog stava košta, ne formalno, već kao gubljenje kredibiliteta među drugim članovima. Nemačka i Austrija su veoma nestrpljive zbog stava Hrvatske prema Srbiji i, prema tome, ova politika je oslabila poziciju Hrvatske u EU”, kaže Biber.
Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU, za naš list kaže da će na pitanje da li je ponašanje Hrvatske evropsko odgovoriti druge članice EU i ističe da one to već pokazuju.
„Obaveza države članice je da u najboljoj veri posmatra svaku od država kandidata kao partnera i da sva pitanja rešava sa njom onako kako se to u Evropi inače rešava – razgovorom i dogovorom, a ne preko medija”, kaže ona.
Upitana da li su srpski odgovori na izjave koje dolaze iz Hrvatske na račun Srbije adekvatni i da li možda svojom retorikom Srbija pomaže HDZ-u, čiji čelnici upućuju oštre poruke Srbiji uoči izbora, ona odgovara da se međusobni problemi ne mogu rešiti preko medija i dodaje da razume da „ponekad čovek zaista ne može da prećuti mnoge stvari”.
Važno je, kako kaže, spustiti loptu, razgovarati i preneti to na nivo sala, bilateralnih i multilateralnih sastanaka i skupova, a „ne koristiti predizborne kampanje, na jednoj ili drugoj strani”.
Ona dodaje da će Hrvatska ostati naš sused i mi njen i da „ne treba rušiti mostove, jer stvari onda teško možete da vratite na pređašnje stanje”.
Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam, misli pak da Hrvatska ima najmanje prava da drži lekcije Srbiji. „Sve standarde koje su oni dostizali na putu ka EU urušili su sada kada su postali članica EU, tako da tu Hrvatsku na putu ka EU i ovu sada – ne možeš prepoznati”, ocenjuje Popov, koji ukazuje i na „veliki feler u EU”, a to je da nema korektivnog mehanizma da se neke stvari sankcionišu u slučaju obaranja standarda koji se postavljaju kao uslov da bi se ušlo u EU.
Kad je reč o retorici koja se koristi i iz Srbije, on naglašava da je ona „suprotna onome što je premijer zvanično rekao da će biti naš odnos u takvim slučajevima – da se na miran i staložen način reaguje u takvim situacijama”. „Dođu pojedini ministri koji udare ’turbo’, dignu stvar na kvadrat, pa daju alibi drugoj strani i onda se igra pingpong. Što je najgore, daju vetar u leđa desnoj opciji, kojoj to treba, da ona onda pokazuje mišiće i govori kako štiti nacionalne interese”, objašnjava sagovornik.
Izvor: Politika
