Ovo pitanje, koje se odnosi na stvarnost Bliskog istoka, postavili su nedavno, u saopštenju posle održanog međuhrišćanskog sastanka u LJubljani, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev) i ljubljanski nadbiskup Stanislav Zore.
Nijedan od najznačajnijih ovogodišnjih skupova ili susreta u hrišćanskom svetu nije prošao bez postavljanja sličnog pitanja i ukazivanja na razmere stradanja naroda u bliskoistočnim zemljama i ugroženosti tamošnje hrišćanske zajednice.
Ta goruća tema deo je zvanične poruke Svetog i velikog sabora pravoslavne crkve koji je održan krajem juna na Kritu, ona je sadržana i u zajedničkom saopštenju vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i rimskog pape posle susreta na Lezbosu, uvrštena je i u zajedničku izjavu sa istorijskog susreta patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila i pape Franje u februaru na Kubi.
U svima njima poziva se na hitan prekid sukoba na Bliskom istoku i upozorava na dramatičnu ugroženost tamošnjih hrišćana.
O tome svedoči i poslednji izveštaj Evropskog parlamenta o stanju verske slobode u svetu.
U Iraku hrišćanskoj zajednici preti nestanak. U drevnom sirijskom Alepu, gde se ovih dana vode žestoke borbe, ostalo je svega 60.000 hrišćana od nekadašnjih 400.000.
U Libiji su stalna meta pripadnika Islamske države.
Procene su da je u periodu od 1910. do 2010. godine procenat hrišćana na Bliskom istoku, uključujući zemlje kao što su Egipat, Izrael, Palestina, Jordan, opao sa 14 na svega četiri odsto.
Izvor: Politika
