Pravda

Napade su izveli pripadnici terorističke Al Kaide, a taj tragičan događaj označio je početak američke i zapadne globalne kampanje protiv terorizma, koja je rezultirala ratovima u Avganistanu i Iraku, otvaranjem zatvora u Gvantanamo beju, jačanjem bezbednosnih mera i agencija na uštrb građanskih sloboda, velikim povećanjem vojnog budžeta.

Rat protiv terorizma još traje, ali su Al Kaidu, čiji je lider Osama bin Laden ubijen, zamenili njeni ogranci i Islamska država, protiv koje se bitka vodi na Bliskom istoku, u Siriji i Iraku, dok su na meti terorista sve češće i evropske prestonice.

Najnovija istraživanja pokazuju da je zabrinutost zbog mogućih terorističkih ratova na godišnjicu porasla u odnosu na 2011. godinu kada je obeležena 10. godišnjica napada, preneo je Ci En En.

Razlog je što je u tom periodu ojačala takozvana Islamska država, a u SAD i Evropi izvršen je niz ubilačkih napada, uključujući bombardovanje Bostonskog maratona 2013, godine, masovna ubistva u San Bernardu u Kaliforniji.

Evropu su u proteklih godinu dana potresli napadi u Briselu, Parizu, Nici..

„Danas smatramo da je ta borba glavna odgovornost predsednika i političkih lidera mnogo više nego pre 11. septembra, kaže Denijel Bajman, profesor nacionalne bezbednosti na Univerzitetu DŽordžtaun u Vašingtonu, prenosi Ju-es-ej tudej.

U Americi se obeležavanje godišnjice tradicionalno održava u Nacionalnom memorijalnom centru, koji se nalazi na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra, gde su srušene dve „kule bliznakinje”.

Odavanje pošte žrtvama u Memorijalnom centru uključuje i čitanje imena stradalih u napadima 1993. i 2001. godine, dok uveče dva snopa plave svetlosti uperena ka nebu podsećaju na srušene kule Svetskog trgovinskog centra.

Napadi pre 15 godina počeli su udarima dva oteta aviona koji su srušili „kule bliznakinje” posle čega je usledio udar trećeg aviona na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Na kraju je oboren avion u Pensilvaniji. Ukupan bilans žrtava bio je 2.997 ljudi.

Akcija 19 pripadnika Al Kaide počela je tako što su oteli četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, NJujorku i Vašingtonu.

Otmičari su ušli u kabine aviona i, koristeći noževe za sečenje papira, koje su prošvercovali u avion, ubili pilote i preuzeli kontrolu nad letelicama.

Prvi avion „Amerikan erlajnsa” je, u 8.46 sati, udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u NJujorku, a nedugo potom drugi oteti avion kompanije „Junajted” udario je u južnu kulu, dok se treći oteti avion zabio u sedište Pentagona.

Iz „kula bliznakinja” u NJujorku svega je 20 ljudi, koji su bili na spratovima iznad mesta udara, uspelo bezbedno da napusti zgrade pre nego što su se urušile.

Među žrtvama 11. septembra bilo je i 372 stranaca, od kojih je i jedan državljanin Srbije.

Ogromne žrtve su pretrpeli njujorški vatrogasci, čijih je 343 kolega poginulo u padu „bliznakinja”, dok su pokušavali da pomognu povređenima da napuste zgrade.

Kasnije su nadležne službe SAD ocenile da je „mozak” napada bio Halid Šeik Muhamed, koji je uhvaćen u martu 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen za ratni zločin.

Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o čemu je Obama izvestio naciju i ceo svet.

Amerika je za samo dva sata 11. septembra izgubila osećaj neranjivosti. Ali iz tog šoka, straha i žalosti, kao uvek u vreme velikih tragedija rodio se osećaj zajedništva i rodoljublja.

Na domovima širom zemlje preko noći su istaknute američke zastave, kongresmeni i senatori su na stepenicama Kongresa prevazišli stranačke podele i zajedno pevali „Bože blagoslovi Ameriku,„a volonteri širom zemlje nisu žalili napora da dođu i pomognu gde je najpotrebnija.

Ta sloga danas, 15 godina kasnije deluje daleko, ocenjuje američka agencija AP i podseća da u zemlji danas u jeku predizborne kampanje besne svađe oko politike, rase, imigracije i nacionalne bezbednosti, dok je prema Galupovoj anketi osećaj nacionalnog ponosa kod Amerikanaca pao na najnižu tačku za deceniju i po – prenosi Tanjug.

Beleške bivšeg portparola Bele kuće pisane u momentu kada se saznalo za terorističke napade 11. septembra 2001. godine, a koje je on odlučio da objavi povodom 15-godišnjice od tog događaja, odražavaju šok, bol i nepokolebljivost koja je zavladala u američkom predsedničkom avionu.

Ukupno ima šest stranica beleški i jedini su originalni transkript onoga što su tadašnji predsednik SAD DŽordž Buš i njegovi saradnici govorili u avionu.

„U ratu smo. Kada otkrijemo ko je ovo učinio, neću im se dopasti kao predsednik. Neko će platiti”, rekao je Buš u telefonskom razgovoru tadašnjem potpredsedniku Diku Čejniju.

Buš je bio u poseti Floridi u trenutku napada na NJujork i Vašington, a predsednički avion se vinuo se u vazduh čim se saznalo za udare.

„Uvek vodim beleške. Tako radim svoj posao”, rekao je Ari Flejšer agenciji Rojters.

„Ali 11. septembra to je bilo posebno važno jer sam morao zapisati šta je predsednik rekao i radio. Zalepio sam se za stolicu ceo dan, slušao i zapisivao”, dodao je on, prenosi hrvatski Indeks.

Iako su neki delovi poznati javnosti, Flejšer beleške dosad nije objavio u celini.

Iz beleški se vidi da su Buša preplavile sirove emocije i da je bio nestrpljiv da se osveti.

„Ne mogu da dočekam da saznam ko je to učinio. A kad saznam, nećemo ga samo pljusnuti po ruci”, rekao je.

Flejšer opisuje i kako je Buš pokušao da uveri tajnu službu da se što pre vrate u Vašington, ali mu to nije pošlo za rukom - predsednički avion je prvo sleteo na aerodrom u Luizijani, pa u bazu u Nebraski a u Vašington su sleteli tek uveče.

„Želim kući što pre. Ne želim da me taj neko drži izvan Vašingtona”, rekao je Buš misleći na organizatora napada.

„Naši ljudi kažu da još nije sigurno”, rekao je jedan od saradnika, dodavši da isto misli i Čejni.

U Flejšerovim beleškama se nalazi se i rečenica koju su u avionu čuli u komunikaciji s tlom: „Anđeo je idući”.

Pošto je šifrovano ime za predsednički avion tog dana bio „anđeo” u avionu su pomislili da su iduća meta napada.

Zato su pripadnici tajne službe stali pred vrata kokpita za slučaj da se napadač nalazi u avionu.

Kasnije se ispostavilo da se radilo o grešci u komunikaciji – prenosi Tanjug.

Američki Kongres je podržao zakon kojim se omogućuje porodicama žrtava terorističkog napada 11. septembra da tuže Saudijsku Arabiju, objavio je „Vašington post“.

Zakon je odobren tokom usmenog glasanja, prenosi Sputnjik.

Prema rečima lidera Kongresa, oni su glasali iz „moralnog ubeđenja“ i žele da porodicama poginulih daju mogućnost da dođu do istine.

Zakon može ukinuti predsednički veto. Protivnici sudskog procesa sa Saudijskom Arabijom smatraju da on može potkopati saradnju sa jednim od najvažnijih strateških partnera zemlje, prenosi Sputnjik.

Ako Barak Obama ne stavi veto na zakon u roku od deset dana, on će automatski stupiti na snagu.

SAD ove godine obeležavaju 15. godišnjicu napada na Svetski trgovinski centar.

Izvor: Politika