Bira se 151 zastupnik, 140 u 10 izbornih jedinica u Hrvatskoj, 3 u jedanaestoj izbornoj jedinici, u 49 država širom sveta, gde bira “dijaspora” odnosno hrvatski državljani s prebivalištem u inostranstvu. Osam poslanika biraju pripadnici nacionalnih manjina u dvanaestoj jedinici koju čini cela Hrvatska, prenosi index.hr.
Ovo su drugi parlamentarni izbori na kojima birači mogu da koriste preferencijski glas, dakle na listi za koju glasaju mogu da zaokruže i ime kandidata kom daju prednost, tj. kog preferiraju u odnosu na ostale kandidate sa te liste. Kandidat koji osvoji najmanje deset posto glasova svoje liste, imaće prednost pred drugim kandidatima, bez obzira na poredak na listi.
– Sve je spremno za nedeljne izbore – poručuje predsednik Državne izborne komisije (DIP) Branko Hrvatin koji poziva birače da izađu na izbore.
– Ovo su prvi vanredni parlamentarni izbori i odgovornost birača za političko stanje, odnosno stanje demokratije čini mi se i veća – kaže Hrvatin.
– Poštovani birači, izađite, budite svesni svojih prava i obaveza, odlučite izlaskom i glasanjem o novom sastavu Hrvatskog sabora, najvišeg predstavničkog tela građana i nosilaca zakonodavne vlasti u Hrvatskoj – poručuje predsednik DIP-a.
Iako je od poslednjih parlamentarnih izbora prošlo samo deset meseci, interes za izbore i dalje je veliki. To potvrđuje i brojka da se za 151 poslaničko mesto takmiči gotovo 2500 kandidata, oko 150 više nego u novembru.
Kandidati su prosečno stari 47,5 godina, stariji su od onih iz novembra kojima je prosečna starost bila 44,5 godine.
Najstarijoj kandidatkinji je 90 godina, dolazi iz Socijalističke radničke partije, najmlađa je tek mesec dana u 19. godini i članica je Hrvatske radničke partije.
Biračima se nudi 177 listi u 11 izbornih jedinica i 29 kandidata u dvanaestoj “Manjinskoj” jedinici.
Birači će svoje pravo moći da ostvare na ukupno 6. 947 biračkih mesta, što je gotovo identično brojci iz novembra. U Hrvatskoj je redovnih biračkih mesta 6. 574, u inostranstvu njih 115, najviše u BiH (34) te u Nemačkoj (17).
Za glasanje u inostranstvu aktivno se registrovalo gotovo 60.000 birača bez prebivališta u Hrvatskoj, što je za 23 hiljade više nego na izborima u novembru. U BiH aktivno registrovanih je oko 35.000 hrvatskih državljana.
Naime, mnogim je biračima izdata nova lična karta, “a posedovanje elektronske lične karte već uključuje aktivnu registraciju tih birača”, objašnjava Hrvatin.
Posebnih biračkih mesta na kojima će glasati privremeno upisani birači je 105, a onih za birače na službi u Oružanim snagama, zatvorenike, pomorce i birače smeštene u ustanovama socijalne zaštite 152.
Prevremene parlamentarne izbore pratiće oko 12 hiljada posmatrača, hiljadu i po manje nego u novembru. Najviše je HDZ-ovih, skoro osam hiljada, od nevladinih organizacija najbrojniji su posmatrači Udruženja u Ime porodice (347). Izbore će pratiti i 23 strana posmatrača, iz Koreje, Gruzije, Makedonije i Kosova.
Hrvatin smatra da je dobro što su prisutni brojni posmatrači.
– Želja mi je da svi dođu na biračka mesta, jer to je dodatna garancija provere na biračkim mestima – kaže predsednik DIP-a.
Na sprovođenju izbora na izborni dan biće angažovano gotovo 80.000 ljudi, kaže Hrvatin.
Na izborni dan glasa se od 7 od 19 sati.
Prve nepotpune rezultate izbora DIP će objaviti u nedelju u ponoć na konferenciji za novinare. No “tekuće” rezultate počeće objavljivati od 22 sata na svojoj veb stranici i osvežavati će ih svakih 15-ak minuta. – Videće se broj obrađenih biračkih mesta, broj birača na njima – kaže Hrvatin.
Podatke o odzivu DIP će uobičajeno objaviti u dva navrata, u podne i u 17 sati.
– Ovo su prvi vanredni parlamentarni izbori i odgovornost birača za političko stanje, odnosno stanje demokratije čini mi se veća, priželjkujem da odziv bude viši od dosadašnjih, priželjkujem da bude barem 65 posto, pa i više – poručuje Predsednik DIP-a.
Prema oceni analitičara, glavne takmace čine – koalicija desnog centra okupljena oko HDZ Andreja Plenkovića, i, nasuprot njoj, “Narodna koalicija”, koju čine SDP Zorana Milanovića, Hrvatska narodna stranka (HNS), Hrvatska seljačka stranka (HS S) i Hrvatska stranka umirovljenika (HSU).
Izvor: Telegraf
