Rusko ministarstvo odbrane i proizvođač aviona Irkut su potpisali ugovor o isporuci preko 30 višenamenskih Suhoj Su-30SM borbenih aviona Vazdušno-kosmičkim snagama Ruske Federacije do kraja 2018. godine. Prvi Su-30SM borbeni avion je izveo svoj početni let u septembru 2012. godine. Novi ugovor donosi ukupno 90 aviona Su-30SM Vazdušno-kosmičkim snagama.
Ovaj tip je takođe naručen i za Avijaciju vojno-morske flote Rusije, koja ima najmanje 20 naručenih od ukupno potrebnih 50. Sve ukupno, više od 40 Su-30SM aviona je dostavljeno ruskoj vojsci. Avion je obeležio svoj prvi borbeni razvoj u septembru 2015. godine, sa dolaskom četiri Su-30SM aviona u vazdušnu bazu Hmejmim u Siriji. Brojni Su-30SM borbeni avioni sada deluju u Siriji.
Avion je osposobljen za sva vremenska, vazduh-vazduh i vazduh-površina ograničenja, kao i za elektronske protivmere i misije sa ranim upozorenjem. Su-30SM može takođe da funkcioniše i kao komandno-kontrolna platforma za vođenje grupe borbenih aviona.
Konstrukcija Su-30SM je napravljena od titanijuma i legura aluminijuma visoke čvrstoće. Trup aviona poseduje pilotsku kabinu, radarske sekcije i elektronske uređaje. Viskoka pokretljivost i jedinstvene karakteristike poletanja i sletanja su postignute kroz integralnu aerodinamičku formu. Kombinacija pasivnog elektronskog niza za skeniranje (PESA) BARS radara, poluautomatske kontrole leta, moderan ECM kao i vektorskog potiska, čini Su-30SM veoma agilnim borcem. Sa dodatnom uzgonskom površinom, pilot ima još veću kontrolu nad avionom tokom uskih preokreta i drugih manevara.
Digitalni poluautomatski sistem omogućava avionu da obavlja neke vrlo napredne manevre, uključujući kretanje unazad i Pugačevu kobru – potez gde avion pravi veritaklni nagib sa više od 90 stepeni pre nego što se ponovo izravna.
Ovi manevri brzo usporavaju avion, izazivajući pratećeg borca da promaši, kao i kvar Doplerovog radara kada relativna brzina aviona padne ispod praga koji se registruje na radaru. U bliskoj borbi, ove karakteristike mogu dati prednost Su-30SM nad sličnim zapadnjačkim letelicama, uključujući američki F-16C Viper, evropski Tajfun i švedski Gripen, ali i neke buduće dizajne poput američkih F-35 nevidljivih borbenih aviona.
Stručnjaci veruju da je po vizuelnom opsegu vadušne borbe Su-30 čak superiorniji u odnosu na američki avion pete generacije F-22.
R-73 raketa povećava njegove šanse protiv zastarele AIM-9M verzije rakete kojom je naoružan F-22.
Letelica ima mogućnost autopilota u svim fazama leta, uključujući i letove na niskoj nadmorskoj visini i individualnom i gruponom borbenom angažovanju protiv meta u vazduhu i na zemlji ili moru. Automatski kontrolni sistem je povezan sa sistemom za navigaciju i omogućava maršute leta, pristup metama, oporavak na aerodromu i pristup sletanju u automatskom režimu.
Sa aranžmanom od dva sedišta, posada je opreljena sa sedištima za izbacivanje. Pilotska kabina sadrži napredno odelo avionike sa multifunkcionalnim displejom. Su-30SM ima opremu za identifikovanje prijatelj-ili-neprijatelj, globalni sistem za pozicioniranje i satelitski navigacioni sistem. Arhitektura otvorenog dizajna omogućava integraciju savremene avionike, uključujući i novi radarski sistem, radio i sistem za prepoznavanje i druge sisteme podrške.
Su-30SM je opremljen sa dva AL-31FP motora na mlazni pogon. Motori, posle paljenja, generišu ukupno 25.000 kgf. Energija obezbeđuje horizontalnu brzinu leta od 1.350 km/č na maloj visini i penjanje sa brzinom od 230 m/s. Letelica je takođe opremljena sa benzinskom sondom i benzinskim sistemom. Sa normalnom rezervom goriva od 5.720 kg, Su-30SM je sposoban da obavlja 4,5 sati borbene misije u rasponu od 3.500 km. Vazdušni benzinski sistem povećava domet do 5.200 km ili trajanje leta do 10 sati na krstarećim visinama.
Letelica može da sprovede vazdušne pretnje na mete na zemlji i moru, raspoređivanjem vazduh-vazduh i vazduh-površina kontrolisanih ili nekontrolisanih oružja. Može biti opremljena sa anti-površinskim oružjem kao što su rakete i rakete za sprovođenje napada na zemlji. Su-30SM je sposoban da nosi napredno oružje težine do 8 tona. Može biti naoružan sa mitraljezom, bombama, vazušnim raketama, i Oniks raketama za napade na brodove i zemlju sa operativnim rasponom od 120 km do 300 km, zavisno od visine.
U vazdušnom režimu, sposoban je da nosi 12 raketa, obično kombinaciju R-77, R-27 i R-73.
septembra je ruska vojska objavila planove da kupi BrahMos krstareće rakete, razvijene od strane Rusije i Indije, za opremanje svojih Suhoj Su-30SM borbenih aviona.
BrahMos imaju pogonski sistem u dve faze, sa raketama na čvrsto gorivo za početno ubrzanje i nabojnomlazni motor na tečni pogon koji je odgovoran za održivo supersonično krstarenje. To je najbrža krstareća raketa na svetu. Raketa putuje brzinom od 2,8 do 3,0 Maha. Može da napadne mete u niskom letu na 5 metara, kao i na visini od čak 14.000 metara. Ovo oružje je jedinstveno; ne postoji ni jedno slično njemu na svetu.
Rusija je prikazala novi Su-30SME – izvoznu varijantu borbenog aviona u Singapuru 2016. godine.
Izvozna verzija letelice ima dobre izglede u post-sovjetskom prostoru, gde nema konkurenciju. Su-30SM se isporučuju Kazahstanu. Belorusija i Iran su objavili nameru da kupe neobjavljeni broj Su-30SM borbenih aviona. Nekoliko zemalja u jugoistočnoj Aziji, Bliskom Istoku i severnoj Africi je pokazalo interesovanje za ovaj avion.
Sofisticirana avionika, opseg i raznovrsna nosivost Su-30SM aviona, daje Ruskim vazdušnim snagama ogromne mogućnosti, posebno u složenim vazušnim operacijama. Tome svedoči činjenica da je ruska avijacijska industrija postigla snažan učinak. Tokom protekle tri godine, od 2013-2015, Rusija je dobila 250 novih aviona, 300 helikoptera i 700 aviona koji su prošli kroz ozbiljnu modernizaciju.
Rusija ne samo da unapređuje svoju vojnu vazdušnu flotu, već radi na “šestoj i, verovatno, sedmoj generaciji borbenih aviona.“
Ovaj trend dovodi u pitanje vazdušnu dominaciju NATO-a. Čini da se setimo britanskog maršala Bernarda Montogomerija i njegovog čuvenog pravila rada, koji kaže “Pravilo 1, na strani 1 knjige rata, je: ’Ne marširaj na Moskvu’. Razni ljudi su probali, Napoleon i Hitler, i to nije dobro. To je prvo pravilo.“
Izvor: webtribune.rs
