Piše: Đoko Kesić Vreme je utemeljilo tu poraznu sliku Srbije, a njene perspektive postaje sve surovija: U Srbiji svako će imati svoju državu, samo građani Srbije nisu i nikad neće imati svoju državu.
Kratka rekapitulacija narodnog sećanja i istorijskih činjenica kaže da Kraljevina Srbija nije bila država građana Srbije jer osioni vlastodršci od sebe i svojih interesa nisu videli svoju pastvu. Tu se zapatio poseban soj Srba, najpre u liku sladostrasnika, bonvivana i kockara kralja Milana Obrenovića, docnije ,bez kraljevske titule ali sličnih ambicija i ovlašćenja – Nikola Pašić anarhista i državnik, čovek kojem je politika bila samo sredstvo. On je utemeljio i osmislio soj i profil beskrupuloznog političkog poslenika, kojem se Nušić podsmevao a koji se duboko ukorenio u našem biću pa bokori tu oko nas i danas.
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije bila srpska država jer su u nju ravnopravno ušli Hrvati i Slovenci koji za tu državu nisu gaće krvavili, ali su prolevali srpsku krv. Kasnije Hrvati i Slovenci su tu državu i raskopali, a Ustaški pokret uz pomoć Makedonaca i Bugara ubija kralja Aleksandra Karađorđevića u Marseju.
Svi se slažu da je SFRJ, a u njoj Srbija naročito nije bila država Srba, koji su je u najvećoj meri i stvorili i voleli. Bila je to Brozova država s naglašeno zatamnjenom srpskom državnošću, jer tako su hteli Srbi, Brozove skutonoše. Došao je posle Milošević, on je bio vlasnik Srbije, pa potom DOS, (Demokratska opozicija Srbije) čudna bolumenta kod koje se nije znalo šta je njihova osnovna politička ideja. Lukreativna jeste – od Srbije su napravili svoj interesni zabran. Kad su ubili premijera Đinđića, onda je deo DOS-a, da bi prikrio svoje kriminalne tragove, za Zemunski klan tvrdila da je mafija imala svoju državu.
Srbija je posle bila u vlasništvu interesne simbioze tajkuna i političara. Boris Tadić je imao svoju državu Srbiju, svoje tajkune i druge “državotvorne ljubavi”, a neki maniri njegovih naslednika najavljuju da neće državu Srbiju predati njenim građanima.
To pokazuje životni put i zvezdane staze Tadićevog tajkuna ljubimca Miroslava Bogićevića. Ovo je još zanimljivije jer je naprednjački blok, pošto su na izborima osvojili vlast, pominjao Tadića i Bogićevića kao otelotvorenje zla i “narodnih krvopija”.
Dok je stolovao u Predsedničkoj palate na Andrićevom vencu predsednik Tadić je osmislio svemirsku putanju šabačkog gospodara novca, kapitalnih investicija, rudnika zlata i oblaka iznad zemlje. Odlučio je da Bogićeviću poveri i medijski prostor Srbije. Tadić i saradnici su dali u ruke Miroslavu Bogićeviću beskrajno velik kapital, ali i pravo kupovine najtiražnijih i najuticajnijih novina u Srbiji – “Politike” i “Večernjih novosti”.
To medijsko klupko se i danas odmotava i gde će stići ne zna ni Delfsko proročište, a i premijer Vučić samo sleže ramenima. Ali šta je još zanimljivije: Dok su naprednjački jurišnici temeljno šlajmovali Tadića, “žutu bandu” i njegove tajkune, novoimenovana guvernerka Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković, nije ni zagrejala toliko željenu fotelju, a učinila je teško kriminalno delo, tvrde ovih dana mediji a niko ne demantuje.
Prema proverenim informacijama decembra meseca 2012. “Farmakom”, preduzeće u vlasništvu Miroslava Bogićevića od holandske ATB banke trebalo je da dobije kredit od 25 miliona evra. Sve je bilo sređeno, ali plan otplate tog zajma nije bio u skladu sa srpskim propisima, zbog čega je Narodna Banka Srbije odbila da registrujje taj kredit. Pošto je Bogićević službeno obavešten da ima problem, on je odmah sutradan posetio gospođu guvernerku Tabaković, posle čega je NBS odlučila da napravi izuzetak, odnosno da počini teško krivično delo. Koje su to čarobne reči, koji je to argument koji je biznismen guvernerki tresnuo na sto, ili su u pitanji bili ipak suptilnije komunikacije? To je velika misterija.
Uglavnom, posle tog razgovoru u svedočenju pomenutih medija, Narodna banka pravi izuzetak: “Shodno dogovoru predstavnika Farmakoma i guvernera NBS gospođe Tabaković, aneks ugovora o kreditu ili izjava kreditora o promeni plana otplate saglasno propisima, biće dostavljen NBS na evidentiranje u ponedeljak 24. 12. 2012. sa danom zaključenja 21. 12. 2012.(!?) U skladu sa tim kreditna prijava biće danas evidentirana”, navodi se u dopisu koji je NBS dostavila Privrednoj banci Beograd, preko koje je Famakom trebao da primi kredit od holandske ATB banke.
NBS, odnosno guverner Tabaković, pristali su da prekrše zakon verujući da će Farmakom naknadno dostaviti izmenjeni plan otplate kredita i da će falsifikovati datum (21. 12. 2012.) kako se iz papira ne bi video da je NBS učinila taj skandalozni zakonski prekršaj i odobrila kredit s nezakonitim načinom otplate. U svemu ovome valja naglasiti da Miroslav Bogćeić nije mogao garantovati guverneru Tabaković daće izmeniti plan otplate kredita, jer to nije zavisilo od njega nego isključivo od ATB banke iz Holandije.
Da li je Farmakom uskladio plan otplate kredita u skladu s propisima NBS nije poznato, sve je tajna “zbog sudskog procesa” u kojem se našao Farmakom i sve Bogićevićeve firme. Rezultat ovih mutnih radnji mogao bi da bude da Farmakom nije u mogućnosti da otplaćuje nezakonito dobijen kredit od ATB banke, a pošto je NBS garant tih transakcija, izvesno je da će to platiti građani Srbije.
Dakle, guverner Tabaković ima svoju državu u kojoj može da vodi centralnu banku Srbije kako joj dune, a da li će da odgovara za svoje proizvoljne poslovne brljotine? Neće, jer naprednjaci su iza nje, naprednjaci imaju svoju državu a građani Srbije Ne. Ni naprednjaci neće odgovarati što državu neće da predaju narodu, upravljaju s njom onako kako su to radili Miloševićevi socijalisti, DOS, Tadićevo “žuto preduzeće”,… Niko neće odgovarati za svoje proizvoljno upravljanje Srbijom daleko od zakona i za sopstvenu korist. Tako je moguće da niko nije kriv za zloupotrebe svih direktora EPS u poslednjih tridesetak godina, završno sa Aleksandrom Obradovićem, za kojeg je premijer rekao da je oštetio državu za 15 miliona evra, pa ga opet postavio na tu funkciju, niko nije kriv za slučaj helicopter – rekao sud, nije kriva ni Mila Jezdimirović koja je kao director “Dunav osiguranja”, kako tvrde mediji, oštetila kompaniju za 36 miliona evra, hapšena pa puštena – danas radi neke važne državne poslove.
U svemu tome, lik i delo pogrešno zaposlene guvernerke Tabaković je zrnce u pustinjskom pesku. Sve će koliko sutra biti zaboravljeno, jer bivši i sadašnji političari štite jedni druge, njihova omerta i vezivno tkivo su njihovi tajkuni koji, za svo ovo vreme stradanja Srbije, rade zajedno, broje tuđe pare, a građani Srbije čekaju svetliju budućnost. Stići će jednom, doneće je nenadano tajna ljubav ova dva junaka iz naše priče. Izvor: Pravda
