Pravda

Piše: Đoko Kesić Jer predsednički izbori u Srbiji održaće se za devet meseci, a već danas u čekaonici ispred Predsedničke palate na Andrićevom vencu u Beogradu pravi je krkljanac. U najavi je novi politički rijaliti koji će ponovo pokazati pravu bedu političke Srbije. Istrošeni politički organizmi žure da zauzmu startne pozicije, „Marijinski teatar“ opet gostuje u Srbiji,devet meseci će političke mrtve duše jahati Srbijom, baš ličimo na sebe.   Dakle, ko su kandidati? Tomislav Nikolić, Boris Tadić, Rasim LJajić, Ivica Dačić, Jorgovanka Tabaković, Zorana Mihajlović, Bratislav Gašić, Nikola Selaković, Vojislav Šešelj,... Opozicija navodno traga za zajedničkim kandidatom iz kojeg se naslućuje ime i lik Saše Jankovića sadašnjeg obdusmana. Ovo nije kompletna ekipa koja će uveseljavati Srbiju u narednih devet meseci. Biće ih pun kufer. Šta reći? Nedostaje Niloka Šećerovski da kompletira celovitu sliku, opravdano je odsutan, otišao da četka i metla nebeske prostore. Pođimo redom. Šanse Tomislava Nikolića da zameni sam sebe u fotelji predsednika Srbije ravne su sutrašnjoj invaziji malih zelenih na Malu Krsnu. On kaže da je njemu suđeno da „nosi taj svoj krst“, a da ga pronosa i u drugom mandatu teško da mu mogu pomoći Barak Obama, Vladimir Putin, Aleksandar Vučić? I sam Hudini. Negde se izgubio onaj Nikolić, šarmantan, duhoviti vođe opozicije. Pojela ga je vlast, upetljao se nepovratno u njenu paučinu, nema mu pomoći. Nikolić ne bi pobedio ni da iza njega javno stane SNS s Vučićem na čelu. Ne bi pobedio čak ni da sam sebi bude protivkandidat. Kupio fakultetsku diploma u 65. godini, dokazao i samom sebi da je samo Toma grobar. Malo ko veruje da će ga Vučić podržati, što može da škodi samom Vučiću. Jer lako se može dogoditi da njihov sukob ispliva na površinu gde bi se nezadovoljni naprednjaci podelili u dva nepomirljiva tabora, što Vučiću svakako nije potrebno. Boris Tadić je verovatno jedini Srbin koji veruje (ako uopšte i on veruje) da će se trijumfalno vratiti na Andrićev venac. Ko napravi foto robot njegovog mogućeg glasača dobiće više međunarodnih priznanja iz oblasti naučne fantastike. U Srbiji sve moguće zablude vezane za njegovu političku moć su se raspršile baš onako kako je to i zaslužio. To je kraj sapunice o lepom „paunu“ koji se osam godina šepurio Srbijom. Rasim LJajić je izuzetno hrabar čovek. Kandidovaće se za predsednika Srbije. NJegov politički um, zamagljen opštom političkom pažnjom, ona se već šesnaest godina iskazuje kroz neverovatnu pažnju koja je od Rasima načinila kućnog ljubimca svih politika i vlada u Beogradu od 2000. Kandidovaće se za predsednika Srbije i dokazati da ona Kubertenova maksima „važno je učestvovati“ ne izaziva uvek respekt, nego i ciničan podsmeh u njegovoj izvornoj bazi u Sandžaku. Ako ništa drugo, zadužio ih je onom čituljom Aliji Izetbegović u kojoj se od ratnog vođe bosanskih muslimana oprašta rečima „dragi predsedniče“. Bez obzira na sve Rasim LJajić je živi eksponat koji dokazuje da Srbi pamte manje od stare kokoške. Mnogi veruju da će Rasim na ovim izborima biti “zec”, to je onaj atletičar koji na velikim atletskim smotrama trči prvi, forsira tempo da bi neko srušio record!? Moguće i sumnjivo. Rasim je uvek trčao za sebe, uveliko se namirio, sve mu je potaman, osim one ćele na potiljku, vuče na pomisao da je on zapravo jezuitski sveštenik. On bi se možda i u to preobratio, sve zbog parčeta vlasti. Listu naprednjaka verovatno će ispisati Aleksandar Vučić. Zorana Mihajlović i Jorgovanka Tabaković veruju da im svetski trend lidera u suknjama donosi prednost. One veruju da im Angela Merkel, Hilari Klinton i Tereza Mej šalju ohrabrujuće poruke, uglavnom nose pantalone imaju lepe noge pa ih vešto prikrivaju. Naše kandidatkinje iz istih razloga bi trebalo da nose pantalone, ovako nas teraju da s vremena na vreme zažmurimo. Drže se principa “nismo lepe ali smo zato antipatične” što je solidna ulaznica za naš politički tor. Problem je međutim u tome što njih dve ne bi dobile dovoljan broj glasova ni u svojoj naprednjačkoj partiji, a kamo li u Užičkom kraju među gorštacima. Bratislav Gašić može da izađe na predsedničke izbore i da se izblamira. Da li isto važi za eks ministra pravde Nikolu Selakovića? Nisam siguran. Selakovića je Vučić izostavio iz ministarske ekipe iz nekih razloga. Možda da ga kandiduje kao protiv kandidata Tomi Nikoliću i Ivici Dačiću? Pored Tome možda bi i prošao? Sa Ivicom Dačićem je druga priča. On je i dalje jedini iskonski političar u Srbiji, odmeren, lukav, suzdržan, usavršio je zakone mimikrije. On, kako vreme odmiče, sve više podseća na Nikolu Pašića. NJegovi politički rezultati nisu vredni ozbiljnog pomena, ali uprkos tome on raste. Opet je ministar inostranih dela, a rezultat njegovog ministrovanja je odlazak Kosova. Da je Srbija pravna država Dačić bi odgovarao pred sudom zbog nepoštovanja i kršenja Ustava Republike Srbije. U njegovom slučaju odgovaralo bi mu pred njegovim biračkim telom i okolinom da ga Vučić ne podrži. Mogla bi to biti najava novog raspleta u vrhu srpske političke oligarhije. Iskreno, Dačić bi mogao da bude najozbiljniji predsednički kandidat. Da li je zbog te kandidature namerno izazvao sukobe u vrhu vlasti na temu lika i dela pokojnog Slobodana Miloševića? Verujem da svesno isforsirao tu polemiku, liči to na Ivicu, ali i na Slobu. Zbog čega je za Srbiju dobro i delotvorno što će na predsedničkim izbore izaći i vojvoda doktor Vojislav Šešelj? Odgovor je jednostavan, njegovo prisustvo na političkoj sceni Srbije samo nas podseća ko smo, pokazuje nam naše skaradno političko lice. Da su Srbi ozbiljna nacija, Šešelj bi zajedno sa Slobodanom Miloševićem, odgovarao pred srpskim sudom za veleizdaju. Ali on se šepuri danas – biće predsednički kandidat. Srbi opet aplaudiraju političkom primitivizmu i skandal majstoru, vojvoda će ići u Zagreb “mora nešto s Kolindicom”, ima diplomatski pasoš “prošetaće Ilicom”…Čak da to i uradi, koja je upotrebna vrednost tog magarećeg razmišljanja i ideja? Srbija ova s predsedničkim kandidatima i s drugim istrošenim političkim organizmima podseća na kadeverika čije organe bilo pogubno presaditi bilo kojem živom biću. Srbiji su potrebni novi lideri, nema ih ni od korova, pa ovi surogati imaju zakonsko pravo da nas udave i bez obreda pokopaju. Ukratko, Srbija je klinički politički mrtvac bez snage i svesti, bez želje da se probudi da okrene novi list. To jednako važi i za opoziciju, jadnu uvenulu smrdljivu biljku, koja s ovim baštovanima nikad se neće špovratiti. Oni sad kao traže svog zajedničkog kandidata. Ako opozicioni lideri zista žele da pomognu Srbiji, onda bi baš morali da se povuku iz politike, da dođu neki “novi klinci” i da zasuču rukave. Oni ustvari podsećaju na Demokratsku stranku. Žuto preduzeće u septembru bira vođu. Ako pobedi Šutanovac DS će trenutno umreti. Ako pobedi Pajtić biće to odloženo ali sigurno umiranje… Ali imam svog predsedničkog kandidata. Kandidujemo ličnost koja bi po stručnom profilu ali i dijagnozi mogla da izleči Srbiju. Naš kandidat je dr Slavica Đukić Dejanović klinički psihijatar, dokazani stručnjak kakav je potreban baš svima nama. Gospođa Slavica ne bi stolovala na Andrićevom vencu, njena ordinacija bi bila cela Srbija. Ona je jedini ispravni kandidat od svih mogućih. Dakle glasajte za svog lekara, on nam jedini može pomoći. Izvor: Pravda