Ali, može li se verovati takvim špekulacijama i kako su one povezane sa konfrontacijom izeđu Ankare, s jedne, i Evropske unije i NATO, s druge strane?
Konflikt u tom trogulu već je prešao u fazu otvorenog propagandističkog rata u kojem se koriste i najprljaviji metodi.
Turska je blokirala strateški plan NATO za istočnu Evropu sračunat na „odvraćanje ruske pretnje“, a iz Vašingtona i Brisela se pojačava pritisak i na tursko-ruske odnose.
I preko pogibije ruskog pilota potpukovnika Olega Peškova, čiji je Su-24 oborio turski lovac.
Sve se dodatno zaoštrilo zato što se pokazalo da sistem dostizanja opšte saglasnosti u EU i NATO, kojim se na Zapadu ponose iako se često ne razlikuje mnogo od ucenjivanja, prestaje da funkcioniše kad se pobune zemlje poput Mađarske (ranije) i Turske (sada).
Turska je i poseban slučaj i posebna kategorija.
Sada je u ratnom stanju, a njeni glavni interesi, zajedno sa neoosmanističkim ambicijama, Ankari diktiraju tvrd kurs i nekonvencionalne poteze.
Zapadni deo NATO i ranije je bio sklon da Erdoganov režim predstavlja kao veoma korumpiran i spreman na ucene i igre sa džihadistima. Sa dolaskom S-400 u Tursku – sve se dodatno zaoštrilo.
U Švedskoj jake korene – još od vladavine Ulofa Palmea – imaju i turska i kurdska dijaspora.
Turska, pored ostalog, ima u Stokholmu organizaciju Nordic Research and Monitoring Network koja izdaje internet-list Nordic Monitor.
Sve to vode tri čoveka: dvojica poznatih turskih novinara -Abdula Bozkurt i Levent Kenez - i bivši eksperte OEBS Murat DŽetinera, koji je ranije sarađivao sa turskom policijom.
Ničim osim antierdoganovskom propagandom njihov Nordic Monitor se ne bavi.
Teško je proceniti kredibilnost njihovih izvora, ali redovno objavljuju kopije dokumenata koji bi trebalo da su tajni.
Nordic Monitor upravo je objavio izveštaj „bivšeg generalštabnog majora Erkana Agina“ koji je navodno bio pripremljen za neku komisiju NATO povodom obaranja ruskog Su-24.
U tom „dokumentu“ se tvrdi da je Erdogan lično odobrio obaranje aviona Olega Peškova. Zapravo, ne tvrdi se da je turski lider izdao takvu narebu, ali tvrdi su do obaranja dovele njegove prethodne instrukcije tipa „Sve što dođe sa strane Sirije, a predstavlja realnu opasnost, mora biti smatrano vojnom pretnjom i tretirano kao vojni cilj“.
Erdogan je imao u vidu pre svega Kurde, ali „Agin“ njegove reči tumači kao dozvolu za obaranje i ruskih aviona.
Major Agin je zbog učešća u pokušaju vojnog udara 2016-te osuđen na doživotnu robiju.
Zvanična Ankara se posebno trudi da više nikakve slučajnosti ne poremete njene odnose sa Moskvom.
„Aginov izveštaj“ se pojavio na godišnjicu obaranja Su-24 i zato je – smišljena provokacija.
S obzirom na propagandistički rat protiv Erdogana zbog S-400 – ova provokacija izgleda još sumnjivije. Čak je verovatno da iza nje stoje neke evropske tajne službe.
„Aginov izveštaj“ ne može između Rusije i Turske poremetiti ništa, ali pokazuje kakvi metodi se sa Zapada koriste protiv obe zemlje.
Turci sa radarima PVO sistema S-400 skenirali F-16. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
