Ministarka pravde Nela Kuburović očekuje da ćemo početkom naredne godine imati predlog koji će moći da se uputi Venecijanskoj komisiji na mišljenje. "S obzirom na proceduru koja je potrebna samoj Venecijanskoj komisiji da razmotri Nacrt verujemo da pre polovine sledeće godine nećemo dobiti odgovor od njih da li je ono što smo uradili dobro ili ne", rekla je Kuburović za Tanjug. Dok strukovna udruženja i nevladine organizacije predlažu niz promena Ustava koje se tiču pravosuđa, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i Visokog saveta sudstva (VS S) Dragomir Milojević smatra da u Ustavu treba izmeniti četiri ključna pitanja, dok se ostala mogu regulisati zakonom. Milojević je u izjavi za Tanjug podsetio da je pravosuđe u novembru prošle godine zauzelo jedinstven stav u vezi sa izmenama Ustava, a ključno je, kaže, otklanjanje mešanja izvršne i zakonodavne vlasti u izbor i u rad pravosuđa. "Po meni su četiri stvari ključne za izmenu ustava. Najpre je potrebno da se definiše položaj sudstva u odnosu na ostale grane vlasti, jer sadašnja definicija nije dovoljno precizna i ne garantuje u dovoljnoj meri nezavisnost sudstva", naveo je predsednik VKS. Drugo, dodaje, izmenama treba da se definiše ko bira sudije, odnosno ko su članovi VS S, dok treća ključna izmena treba da definiše koji je najviši sud u Republici Srbiji, čime bi se rešio sukob između redovnog sudstva i Ustavnog suda. "Taj odnos treba da se definiše Ustavom, a ne ustavnim zakonom, jer Ustavni sud donosi svoja pravila igre, bez kontrole i bez pitanja drugih sudija", naveo je Milojević i dodao: "svi znamo da je po definiciji Ustavni sud državni organ, a sud sudi na osnovu zakona, ustava i drugih međunarodnih pravnih pravila". Četvrto pitanje od značaja za sudstvo je pitanje odgovornosti koje, kako je ukazao, podrazumeva ustavno preciziranje uslova ne samo za izbor već i za razrešenje sudija. "To je ključno. Ustav je najviši pravni akt države i ne treba ga opterećivati sitnicama koje nisu od ustavnog značaja", zaključio je predsednik VKS.

Promenama Ustava isključiti uticaj politike na pravosuđe  

Javna i otvorena debata o planiranim izmenama Ustava Srbije, koje se odnose na pravosuđe, neophodna je da bi se ostvario glavni cilj - potpuna nezavisnost i samostalnost pravosudnih organa i eliminisanje političkog uticaja na pravosuđe, poručili su danas predstavnici udruženja sudija i tužilaca.  Predsednica Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević ukazala je da je se Srbija u skladu sa otvaranjem poglavlja 23 obavezala da će menjati Ustav kako bi se pojačala nezavisnost pravosuđa.  Boljević je navela da su strukovna udruženja dostavila ministarstvu pravde svoje viđenje o promenama Ustava zasnovano na pravnom okviru i analizi Radne grupe koju je 2013. godine formirala Komisija za reformu pravosuđa.  Ona dodaje da ministarstvo pravde nije izašlo sa zvaničnim stavom o ustavnim izmenama.  "Ne postoji Ustav u Evropi u kome pravosudna akademija, čak i ako funkcioniše, stoji u Ustavu. Nije sporno da Pravosudna akademija bude kanal kroz koji će se sudije obučavati, ali se vrši zamena teza i od Visokog saveta sudstva pravi paravan telo koji će formalno predlagati sudije, a one će zapravo biti selektirani ulaskom u Pravosudnu akademiju", rekla je sudija Apelacionog suda. Da vidite skandal u emisiji Upitnik na RTS-u, pogledajte OVDE. Izvor: Tanjug