Pravda

Piše: Branislav Bulatović Iako su globalisti pravdali sebe veličajući nameru da svet dobije posle hladnog sukoba privedu u povoljniju ravnotežu, ipak se tu radilo o klasičnoj preraspodeli interesnih zona pod uticajem istih dojučerapnjih sila, ali sa drugačujim odnosom snaga. Tako je Zapad iako proglašen za progresniju ideju kako se bar ispostavilo na očigledno, ipak zapostavio i sami kapitalizam udaljivši ga skoro do neprepoznatljivosti usled svoje  ekspanzije, i pretvorivši ga u nešto sasvim drugo od njegove suštine, bez jasne ostavljene definicije. Kroz celu jednu deceniju recesije i nekonvencionalnosti u poslovanju kao i postavci prema ostalim delu sveta, formiran je i deo različitog javnog mnenja i organizovane borbe - jednako zastupljen u svim delovima sveta, kao vid otpora i pokušaja da se obuzda proboj takvog predatorskog nastupa te stvorene elite novijeg vremena. Zapostavljeno je to - da pri takvom modelu moderne države na sasvim prosti način, naravno uz represalije intersvetskih institucija i monokulturnih nadzornika - oslabljuje suverenitet u ime puke dobiti, i zato je ipak proglašavaju mnogi za prevaziđeni sistem, odnosno da je bio samo podesan za ublažavanje svetske ekonomske krize i njeno prevazilaženje - toliko da se ne prekine institucija profita. Takođe je odgovorna za nestanak srednje klase, što je samo recesiju preinačilo sa ekonomske u političku svetsku krizu, a obe zajedno tvore pojam epohalne krize, jer kapital traga za novim vidom vlasništva možda veštačkim ili proglašenjem opšte tekovine civilizacije za javno dobro. Razlog je u tome što posle potiskivanja srednje klase, zbog logo tendencije sve više je upotreljavan i odvajani slagani kapital, primera - na reklame pa će u dogledno vreme biti potisnuta i elita sa klasom običnih radnika, te nužno transformisana u novo smišljani kontrolisaniji ili predvidiviji sistem, u zavisnosti od koje inicijative i tendencije preovladaju. Što više slobode za pojedinca, kao deo programa i plana Neoliberalizma, ukratko - prerastalo je u što više ovlašćenja za korporaciju. NVO je pozivao civilne vođe iz  društva u unutrašnje linije moći, a istodobno im onemogućavao da bilo šta učine, i imali su uspeha. Međutim delimični napredak te odobravanje od NVO, je bio samo onima koji sarađuju, jer navodno nema drugig izbora i proces je vođen od elite stručnjaka, a kod njih se treba prvo zaslužiti pravo odlučivanja, odnosno verovatnije  zavrediti. Udruženja civilnog društva koja šire nova prava i slobode, zapravo samo jačaju korporativni sistem i moć njene elite. Antiglobalistički protesti kulminiraju 1999. - 2000. i nastoje u osporavanju finansijske elite da u celosti ovlada svetom, i još jačanje i povratak koliko je moguće srednje klase i normalnog funkcionisanja građanskog društva. Proizvodnja pristanka od elite podrazumeva - manipulaciju i oblikovanje mišljenja javnog mnenja. Ona uspostavlja konformizam, prihvatanje autoriteta, socijalnu hijerarhiju, monetarizam i zahteva potčinjavanje društvenom poretku, pri čemu je sve ostalo oslovljeno  reakcionarnim i kao takvo prezreno i osuđeno na sankcionisanje. Od 1990. traje deregulacija glavnog finansijskog sistema. A novi sistem vrednosti i verovanja se nameće i masovnim medijima se potvrđuje u hiperrealnosti. Elita čak finansira otpor Alterglobalista, sa ciljem uspostavljanja granica do kojih može ići korektna politička opozicija, a u stranim zemljama te NO su kao špijuni i mejstrim mediji proizvode pristanak i stavljaju to u kalup. Vlade isto finansiraju proteste progresivnih grupa, i u EU.žNovac koji se uliva ipak kontroliše i ograničava, odvojene vođe grupa se kontrolišu i deluju samo u okviru granica neslaganja.
Neki iz AG pokreta tvrde da je time  stvoren bezbedniji svet za kapitalizam i ništa više.
Svetski društveni forum iznikao iz samita 1999.  ima prvo okuljanje 2001. u Brazilu u nameri da se čuje glas  opozicije, vođena i ministrima. Tražili su preusmeravanje pojedinih inernacionalnih institucija MMF, svetske banke, i svetske trgovinske organizacije, a kako bi stvorili globalizaciju odozdo, i izgradnja međunarodnog građanskog pokreta, ali ne kako bi se uništio, nego preusmerio sa zadacima. Izvor: Oslobođenje