To je godišnje obeležavanje početka zauzimanja ambasade na 444 dana koje su izveli islamski studenti, držeći kao taoce više od 50 američkih diplomata što je dovelo do prekida diplomatskih odnosa između dveju zemalja.
Kao i svake godine, demonstranti su skandirali slogane poput "Smrt Americi", "Smrt Izraelu" i palili američke zastave. Neki su doneli lutke s Trampovim likom i tukli ih štapovima.
Maketa prirodne veličine balističke rakete izložena je ispred područja bivšeg veleposlanstva u znak "otpora" SAD koji je nedavno usvojio nove sankcije protiv balističkog programa Irana i Čuvara revolucije, elitne iranske vojske.
"Ove godine anti-iranska Trampova politika mobilisala je više Iranaca", izjavio je Ali Šamhani, sekretar Vrhovnog veća za nacionalnu sigurnost.
"Iranski narod smatra zločinačku Ameriku glavnim neprijateljem i osuđuje ponižavajuće reči omrznutog predsednika SAD na račun velikog iranskog naroda i Čuvara revolucije", piše u završnom saopštenju sa skupa, pročitanom za govornicom.
Inače, ruski predsednik Vladimir Putin je 1. novembra seo u avion i odleteo kod iranskog ajatolaha Alija Hamneija, na trilateralni samit Rusije, Irana i Azerbejdžana. Međutim, mnogima nije bilo jasno zašto. Zvanična agenda najavila je razgovore o Siriji, Iranaskom nuklearnom sporazumu, statusu Kaspijskog jezera, borbu protiv terorizma. Ipak, nikakve posebne akcije po ovim stavkama nisu preduzete u Teheranu. Putin bi teško prešao toliki put kako bi slušao komplimente Ajatolaha Hamneija o svom "snažnom i odgovornom vođstvu", piše opozicioni ruski nedeljnik "NJu tajms". Naime, ruski predsednik je navodno nezadovoljan time što Iran odugovlači završetak jednog od najvažnijih projekata za Kremlj.
O čemu se radi?
Kako je za ovaj list rekao neimenovani ruski zvaničnik, lideri su se složili da završe izgradnju pruge od Astare u Azerbejdžanu do Rašta u Iranu. Ova grana je deo severno-južnog transportnog koridora, koji je dizajniran da poveže Severnu Evropu sa Jugoistočnom Azijom (Indija-Persijski zaliv-Iran-Azerbejdžan-Rusija-dalje ka Skandinaviji), a u isto vreme ujedine transportne puteve gvožđa Azerbejdžana, Irana i Rusije. Sporazum o izgradnji su prvobitno sklopile Rusija, Iran i Indija 2000. godine, a 2005. se priključio Azerbejdžan. U prvoj fazi planirano je da se transportuje šest miliona tovara godišnje kroz koridor, ali je kasnije povećano na 15 do 20 miliona. Sve to iz Indije preko Rusije u Skandinaviju, za samo 14 dana. Sve je bilo spremno i dogovoreno, ali su onda iskrsli problemi. Kako piše ruski nedeljnik, kada su u Moskvi čuli da je "južni projekat" gotov, a da se o "severnom" ništa ne govori, Putin je zvao Alijeva i pitao ga u čemu je problem, na šta je odgovorio da Baku nema problema, da posao zadržava Iran jer sva sredstva idu za rat u Siriji. Inicijativa za hitan sastanak u Teheranu pripada upravo Alijevu. Projekat "sever-jug" imao je dve rute, "severnu" kroz Rusiju i "južnu" kroz Gruziju i Tursku. Predsednik Azerbejdžana Alijev i bivši lider Gruzije Mihail Sakašvili, složili su se tada oko prioriteta "južnog projekta" 2004. godine u Tbilisiju, a 2007. godine počela je izgradnja puta. "Južni projekat" završen je do 31. oktobra 2017. godine, dan pred samit. Predsednici Azerbejdžana, Turske i Gruzije otvorili sekciju od 846 kilometara Baku-Tbilisi-Kars, koji se već naziva "Kavkaskim sueckim kanalom". Transportovaće tovare iz Kine u Evropsku uniju za 12 do 15 dana, umesto dosadašnjih 40 do 45. Samo Baku će godišnje od toga imati 50 miliona dolara. U govoru koji je usledio nakon sastanka rečeno je da će Azerbejdžan platiti 500 miliona dolara Iranu za izgradnju iranskog sektora pruge Astara-Rašt, iako je dužina deonice samo nekoliko desetina kilometara. - Inicijalno, izgradnju je trebalo da finansira sam Iran, ali je Putin izgleda ubedio Alijeva da pomogne regionalnom savezniku - rekao je diplomatski izvor u Bakuu u razgovoru za "NJu tajms". Libanski premijer je podneo ostavku, a pročitajte OVDE koga optužuje za to?Izvor: Hina/New Times
