Tada su planirani novi predsednički izbori u Siriji, piše NJujorker.
Američki magazin je ovo objavio pozivajući se na neimenovane američke i evropske zvaničnike, uz opasku da je takva odluka u suprotnosti sa više puta izrečenim stavovima SAD da Asad mora da ode s vlasti u okviru mirovnog procesa.
Magazin podseća na posetu zemljama Bliskog istoka američkog državnog sekretara Reksa Tilersona u oktobru, kada je rekao da SAD "žele celu, ujedinjenu Siriju, bez Bašara el Asada u vlasti".
Novinarima koji su ga pratili na tom putovanju, Tilerson je tada rekao da se "vladavina Asadove porodice bliži kraju", a da je "jedino pitanje kako to sprovesti u delo".
NJujorker navodi da američka odluka o Asadu oslikava limitirane opcije administracije, vojnu realnost na terenu i uspeh koji su po pitanju opstanka Asada na vlasti postigle ruske i iranske snage uz pomoć Hezbolaha.
U komentaru NJujorker ukazuje da je u ponedeljak ruski predsednik Vladimir Putin, prilikom iznenadne posete Siriji, proglasio pobedu protiv Islamske države, ali i pobunjeničkih snaga, koje podržavaju SAD.
Odluku Rusije 2015. godine da pruži podršku iz vazduha Asadovim snagama mnogi smatraju ključnom prekretnicom za ostanak na vlasti sirijskog predsednika, navodi magazin.
Podseća se i da je i Vašington intervenisao u Siriji, primarno zbog borbe protiv Islamske države, kao i da su od 2014. SAD potrošile više od 14 milijardi dolara (što je više od 13 miliona dnevno) na vazduhoplovnu kampanju protiv "kalifata".
Pored toga, u Siriju je poslato 2.000 američkih vojnika i vojnog osoblja, koji su za zadatak imali da obučavaju Sirijske demokratske snage (SDF), koji su se borili i protiv Islamske države i Asada.
Ipak, u poslednjih par meseci, činjenice na terenu su dovele do toga da američka administracija prihvati da će Asad, čija je porodica vladala Sirijom skoro pola veka, možda ostati na vlasti još četiri godine, ukazuje "NJujorker".
Sirija sada kontroliše većnu teritorije, uključujući gradove kao što su Damask, Hama, Homs, Latakija i Alepo - nekadašnji "dragulj opozicije".
Od oktobra i evidentnog sloma Islamske države, koja je nekada kontrolisala trećinu Sirije, pažnja sukoba je sa međunarodnog rata počela da opada na građanski i kako ga okončati.
Putinova najava povlačenja vojske i američko dizanje ruku od rušenja Asada samo je to potvrdilo, piše magazin i konstatuje da Asad i ovde "ponovo pobeđuje".
Naime, njegov savez sa Rusima, Iranom i Hezbolahom bio je homogen, za razliku od opozicije koju su finasirale SAD - ona se raspala, podelila na frakcije, a neki su čak šurovali i sa Islamskom državom.
U punih sedam godina, još od Arapskog proleća, iz redova opozicije nije isplivao nijedan efikasni lider koji bi bio prava alternativa Asadu. Upravo zbog toga su zahtevi opozicije i pobunjenika za svrgavanjem Asada krajnje neozbiljni, jer ni sami ne znaju šta bi posle.
Diplomatski gledano, Vašington je marginalizovala "mocna trojka" - Rusija, Iran i Turska, koja sada dominira mirovnim procesom.
Napori Ujedinjenih nacija, ovekovečeni mirovnim pregovorima u Ženevi, za sada nisu dali preterano dobre rezultate. Jednostavno, istisnuti su iz igre, jer "trojka sa istoka" na čelu sa Rusijom vodi paralelne mirovne pregovre u Astani. Putin je, odmah nakon nenajavljene posete sirijskoj Latakiji, produžio do Ankare gde je sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom razgovarao o daljim planovima za Siriju.
Po preuzimanju predsedničke dužnosti u januaru, mislilo se da će Tramp, imajući u vidu njegove pozitivne signale ka Rusiji i Putinu, "pomilovati" Asada, ali je u aprilu naredio svoju prvu vojnu akciju, a na meti se našla upravo Asadova Sirija.
Tramp je kao povod za raketiranje sirijske vazduhoplovne baze iz koje je navodno Asad naredio hemijski napad Kan Šejkun, grad pod kontrolom sirijskih pobunjenika.
Magazin navodi da je to bio trenutak kada je Tramp napao Asada, i kada su svi na Zapadu očekivali konačni udarac Amerike na sirijskog predsednika.
Međutim, vojni i politički razlozi prevagnuli su tas na drugu stranu, i Tramp je procenio da je bolje ne otvarati nove frontove sa Iranom i Rusijom, piše list.
Kako se navodi, zato je njegova administracija odlučila da promeni taktiku i Asada sa vlasti isprati demokratski, na izborima 2021. godine. S obzirom da se 2020. održavaju američki izbori za predsednika, Asad bi i dalje mogao da bude na vlasti po odlasku Trampa sa te funkcije, zaključuje magazin.
Pročitajte OVDE sve o eksploziji prodaje oružja u svetu? Zapanjiće vas iznos.
Izvor: Tanjug
