Jerusalim, koji jednako uzdižu hrišćani, jevreji i muslimani, dom je trećeg najsvetijeg hrama Islama, džamije Al-Aksa, kao i judejskog Zapadnog zida. Oba zdanja su upravo u istočnom delu grada, koji je već decenijama epicentar sukoba Izraelaca i Palestinaca.
Među onima koje je Trampova odluka najviše pogodila je i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Nakon hitnog sastanka Organizacije islamske saradnje koji je organizovao prošle nedelje, oglasilo se više od 50 muslimanskih zemalja zvničnim saopštenjem. Iako su među njima mnoge države koje su bliski saveznici Sjedinjenih Američkih Država, potez Trampa je ocenjen kao povlačenje Vašingtona sa pozicije "sponzora mira" u regionu. Ipak, analitičari su ukazali da se najbliži saveznici SAD, poput Saudijske Arabije, nisu pokazali veliko interesovanje za status Svetog grada. Čini se da je Erdogan, koji po mišljenju mnogih analitičara sebe vidi kao predvodnika muslimanskog sveta, odlučio da pojača pritisak. Kako je juče rekao, Turska će otvoriti ambasadu u istočnom Jerusalimu, o čemu više možete da pročitate OVDE. Ipak, nejasno je kako to planira da izvede, s obzirom da Izrael kontroliše ceo Jerusalim, a grad naziva svojom prestonicom. Strane ambasade u Izraelu, uključujući i Tursku, nalaze se u Tel Avivu, zbog nerešenog statusa Svetog grada. NJegova odluka svakako odgovara Palestincima, koji žele da istočni Jerusalim bude glavni grad njihove buduće države kojoj teže, a nad kojom je Izrael preuzeo kontrolu još 1967. godine.
Reakcija UN
Reakcija je danas trebalo da stigne i iz Ujedinjenih nacija, gde je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija glasao o nacrtu rezolucije, kojom bi se insistiralo da odluke o statusu Jerusalima nemaju pravni efekat i da moraju da budu poništene. Rezoluciju je izradio Egipat i napisana je na jednoj strani koja je u subotu prosleđena na adrese svih 15 članica Saveta bezbednosti, ali se ne pominju ni SAD ni Donald Tramp. U nacrtu rezolucije se "potvrđuje da sve odluke i akcije, čija je namera da izmene karakter, status ili demografski sastav svetog grada Jerusalima, nemaju pravni efekat, ništavne su i nevažeće i moraju da se ponište u skladu sa relevatnim rezolucijama Saveta bezbednosti". Takođe, sve zemlje se pozivaju da se uzdrže od formiranja diplomatskih misija u Jerusalimu, što je u skladu sa rezolucijom 478 Saveta bezbedosti. Ipak, iako je nacrt imao širu podršku zemalja članica, Sjedinjene Američke Države blokirale su rezoluciju u Savetu bezbednosti UN. Dokument je podržalo 14 zemalja, a SAD su, kao stalna članica Saveta bezbednosti, iskoristile pravo veta. Sjedinjene Američke Države više neće ponoviti greške iz 2016. godine kada su se uzdržale prilikom razmatranja nacrta rezolucije o ilegalnim izraelskim naseljima u Savetu bezbednosti UN, izjavila je stalni predstavnik SAD u UN Niki Hejli pre glasanja o dokumentu koji se odnosi na status Jerusalima i podsetila da je rezolucija 2334 o aktivnostima naselja razmatrana pre godinu dana, kada je američki predsednik bio demokrata Barak Obama. - Kada bismo imali priliku da ponovo glasamo o rezoluciji 2334, sa sigurnošću mogu da kažem da bi Sjedinjene Američke Države glasale protiv nje. Iskoristili bismo pravo veta, istakla je američka ambasadorka.Putin u Egiptu
Upravo u Egipat, zemlju koja je predložila rezoluciju Savetu bezbednosti UN, otputovao je prošle nedelje predsednik Rusije, Vladimir Putin. Ruski lider rekao je da će Trampov potez izazvati destabilizaciju Bliskog istoka, sa čime su se saglasili i lideri najjačih muslimanskih zemalja u nestabilnom regionu. Iako detalji sastanka sa egipatskim predsednikom El Sisijem nisu objavljeni, dvojica lidera razgovarala su o jačanju vojne saradnje, dok je Putin najavio da bi ruski turisti uskoro mogli da se vrate u Egipat, preneo je NJujork tajms. Direktni letovi otkazani su 2015. godina, nakon terorističkog napada ID-a na putnički avion iz Rusije, kada je ubijeno oko 250 putnika.Izvor: Blic, Gardijan, rs.sputniknews.com
