Ova priča, koju je prvi objavio “Jerusalem Post” na osnovu izraelskih i arapskih izvora, takođe ukazuje na to da intenzivnim i potencijalno uspešnim sporednim diplomatskim kanalom između Bašara el Asada i Netanjahua trenutno posreduje Vladimir Putin.
Iako nije potvrđeno, ono što izgleda kao Netanjahuov ultimatum bi mogao biti katalizator koji će konačno Levant gurnuti ili u širi rat, ili u pravcu deeskalacije i regionalne stabilnosti, nakon više meseci intenzivnih i provokativnih izraelskih vazdušnih napada na Siriju.
Ovaj izveštaj takođe prati retku i neočekivanu Asadovu posetu Sočiju u Rusiji, gde se sastao sa Putinom neposredno pre trilateralnih razgovora između Rusije, Irana i Turske o budućnosti Sirije.
Sam Netanjahu se nedavno sastao sa Putinom na samitu u avgustu, gde je izraelski premijer izjavio: “Ni na trenutak ne možemo zaboraviti da Iran svakodnevno preti da će uništiti Izrael. Izrael se protivi daljem prisustvu Irana u Siriji. Branićemo se svim sredstvima protiv ove i bilo koje druge pretnje“.
Sada Jerusalem Post otkriva sledeće:
“Kuvajtski list “Al Jarida” je u nedelju otkrio da je jedan izraelski izvor obelodanio obećanje iz Jerusalima da će uništiti sve iranske objekte u krugu od 40 kilometara od izraelske Golanske visoravni.“
Anonimni izvor je rekao da je tokom iznenadne posete sirijiskog predsednika Bašara Asada Rusiji prošle nedelje, Asad preneo ruskom predsedniku poruku za premijera Benjamina Netanjahua: “Damask će pristati na demilitarizovanu zonu na 40 kilometara od granice na Golanskoj visoravni kao deo sveobuhvatnog sporazuma između ove dve zemlje, ali samo ako Izrael ne bude radio na tome da ukloni Asadov režim sa vlasti.“
Izgleda da je Netanjahu možda prihvatio ovaj sporazum, držeći ga kao buduće opravdanje za bilo kakav napad koji bi mogli inicirati u Siriji sa Golanske visoravni.
Jerusalem Post nastavlja: “U izveštaju se takođe tvrdi da je Putin zatim nazvao Netanjahua da mu prenese poruku, i da je izraelski premijer rekao da bi bio voljan da prihvati ovaj sporazum, ali da će isterivanje Irana i Hezbolaha iz te zemlje ostati izraelski cilj“.
“Prema rečima ovog izvora, Jerusalim Asada vidi kao poslednjeg predsednika zajednice Alavita, ukazujući na to da bi promena režima u Siriji – bar ka vladi koja je manje povezana sa Iranom – bila povoljna za Izrael.“
Jasno je da je Izrael i dalje duboko nezadovoljan zbog velikog napretka sirijske vojske, naročito nakon oslobađanja Deir Ez Zora i Abu Kamala od ID, i pokušava da vatru zadrži u Siriji, barem dovoljno da se oteža Asadu i Iranu, dok vrše pritisak da se Iran i Hezbolah isteraju sa ove pozornice (pogotovo sada kada se Izrael nalazi u oslabljenoj poziciji po pitanju njihove želje za potpunom promenom režima u Siriji).
Ono što je još gore za Netanjahua, Hezbolah se čini jačim nego ikada, zajedno sa “osom otpora“ koja se proteže od Teherana do Južnog Libana, sa izraelskom najgorom noćnom morom – takozvanim “iranskim kopnenim mostom“ koji je povezan po prvi put u skorijoj istoriji.
Prema jednom izveštaju BBC ranije ovog meseca, Siriju optužuju da ima veliku iransku vojnu bazu južno od Damaska, koju je Izrael iskoristio da pred međunarodnom zajednicom iznese retoriku o pripremi svog slučaja za napad na navodne iranske mete unutar Sirije. Izrael je već dugo svoje napade u Siriji opravdavao tako što je tvrdio da se bori protiv Hezbolaha i Irana.
Izraelski zvaničnici su otišli toliko daleko da su izjavili da više preferiraju teroriste Islamske države na svojoj granici, a ne saveznike Irana. Ali, kao što smo objasnili, Izrael deluje sa pozicije slabosti i očaja, jer sve čemu Netanjahu može sada da se nada je da će izraelska provokacija dovesti do direktnog odgovora sirijske vojske, ali Asad nikada nije progutao taj mamac koji bi mogao dovesti do velikog regionalnog rata – čak ni nakon više izraelskih provokacija – i Netanjahu je sada primoran da pregovara preko Moskve.
Što se tiče izraelske politike i “Islamske države”, Jerusalem Post je izneo izuzetno i iznenađujuće priznanje koje dodatno potvrđuje da zvanična izraelska politika više preferira “ID” u Siriji nego Asada ili Iran:
“Izvor je takođe prokomentarisao da bi nakon poraza “Islamske države”, konflikt u Siriji postao “teži“, verovatno ukazujući na vakuum koji bi ostao bez grupe. Ruske, sirijske i iranske snage su se borile protiv ISIS-a, dok su takođe pokušavale da izbace pobunjeničke grupe koje se protive sadašnjem režimu. Interesi Rusije su usklađeni sa Iranom u želji da zadrže Asada na vlasti.“
Osim toga, izveštaj izraelskih medija daje potvrdu da Izral nastavlja da otvoreno pruža direktnu podršku borcima protiv Asada i povezanim sa Al Kaidom, na jugu (suprotno Netanjahuovoj tvrdnji o “humanitarnoj“ medicinskoj pomoći civilima, IDF nastavljaju da evakuišu i pomažu aktivnim militantima).
“Tokom rata, Izrael je upravljao sa nekoliko trenskih bolnica u blizini sirijske granice, gde su lečeni oni koji su povređeni u ratu i koji su se kasnije vraćali u Siriju. Neki od tih koji su lečeni su bili pobunjenici koji su se borili protiv Asadovog režima, što je navelo neke da kažu da Izrael pomaže pobunjenicima da svrgnu Asada.“
Sigurno nije tajna da je Izrael godinama (možda čak i decenijama) agresivno sprovodio promenu režima u Siriji, ali nedavne provokacije, čak i dok Rusija zadržava značajno prisustvo u vazduhu nad Sirijom, stvorile su eksplozivnu mešavinu koja bi mogla eksplodirati u svakom trenutku.
Stvari su bile posebno napete duž spornog regiona Golanske visoravni, jer svaki put kada bi Izrael tvrdio da je granatiran sa sirijske teritorije koja se graniči sa ovom zemljom, IDF su se svetile za napade za koje su neizbežno krivili Damask, uprkos činjenici da terorističke grupe kontrolišu delove tih graničnih teritorija.
Ukoliko bi se potvrdili izveštaji o sporazumu između Asada i Netanjahua, to bi mogao biti pozitivan korak ka nastavku smirivanja sirijskog posredničkog rata. Međutim, takođe je potpuno verovatno da će Netanjahu ovaj sporazum iskoristiti kao izgovor za eskaliranje izraelske vojne akcije na Golanskoj visoravni i drugim mestima u Siriji.
Pročitajte OVDE gde će to Putin preuzeti novo kormilo u svetskim mirovnim pregovorima?
Izvor: webtribune.rs
