Kako avganistanski posao trgovine drogom nastavlja da vene nakon ilegalne okupacije od strane američkih snaga pre 16 godina, vojno-industrijski kompleks se sada usmerava na Severnu Koreju.
“U svojoj ranoj fazi, režim Kim DŽong Una je proglasio rat protiv droge, rešavajući se polja maka,“ rekao je prošlog meseca za Jonhap, Kang Čeol Hvan, predsednik dezerterske organizacije, Strategijskog centra Severne Koreje. “Ali sada ih ponovo kultivišu“ piše "The free though project".
Severnokorejski mak je nekako ostao sakriven on građana pod vladavinom Kim DŽong Ila.
U avgustu 2011. godine, u razgovoru sa NPR, Ma Jang Ae –dezerter i bivši severnokorejski špijun koji živi u Virdžiniji – objasnila je da je ona “radila za unutrašnju policiju Kim DŽong Ila. NJen posao je bio da prati krijumčare droge. To zvuči kao prilčno normalno sprovođenje zakona, osim jedne razlike. Ona je trebalo da zaustavi sitne korejske dilere droge u cilju zaštite najvećeg dilera droge u zemlji: vlade Severne Koreje.
“Ma nam je rekla da je vlada Severne Koreje proizvodila opijum u velikim razmerama. Ali je krila svoja polja maka od većine stanovništva. Ma je videla polje samo zato što je bila insajder.“
“Nakon berbe na poljima, vlada bi u upotrebu uvela svoje prazne fabrike. Vlada bi uključila njihove proizvodne linije noću i obradila opijum, rekla je Ma. Onda bi upakovali proizvod u plastične kocke veličine rečnika i prošvercovali ga iz zemlje kroz Kinu.“
Sin i naslednik Kim DŽong Ila je umesto toga izabrao da vodi rat protiv droge – dok kinesko Ministarstvo trgovine nije suspendovalo uvoz uglja od februara do kraja godine, kao odgovor na jedan od Pjongjangovih spornih testova balističkih raketa.
Suočen sa brzim gubitkom čvrste valute i teške borbe za finansiranje aktivnosti režima – ugalj čini oko 40 odsto izvoza Severne Koreje u Kinu – Kim DŽong Unu su se izgleda dopale mogućnosti punjenja džepova koje pruža mak.
Imajući u vidu da je rat protiv droge već propao, Kang je dodao: “Sever ponovo kultiviše svoja polja maka za krijumčarenje droge kao način da obezbede sredstva za upravljanje svojim režimom.“
Finansiranje kompletnih vladinih operacija iz uzgoja i proizvodnje opijuma bi trebalo da bude mačiji kašalj – Amerika ima potajnu opsednutost opijatima.
Desetine hiljada ljudi svake godine umre od predoziranja heroinom, opijatima i/ili njihovih sintetika smo u SAD – u velikoj meri zbog ljubaznosti bezobzirne predanosti farmaceutske industrije lekovima protiv bolova.
Vodž je 29. marta objavio: “Epidemija je u najvećoj meri uzrokovana rastom smrti od predoziranja opijatima. Prvo, počela su se povećavaju predoziranja opoidnim lekovima protiv bolova, jer su lekari počeli da ispisuju rekordan broj recepata za ove lekove u pokušaju lečenje bolnih stanja pacijenata. Zatim su se ljudi navukli na lekove protiv bolova i prešli na heroin jer su oni ili njihovi izvori izgubili recepte. A nedavno, sve više ljudi je počelo da prelazi na fentanil, opijat koji je još jači i jeftiniji od heroina. Rezultat je smrtnosna epidemija koja za sada ne pokazuje znake usporavanja.“
A kako bi se mogla usporiti?
Opijati se prepisuju kao bombone od strane lekara i bolnica onima koji pate ali su nesvesni zamke zavisnosti, i posebno dostupnosti snažnih supstanci, kao što su heroin i fentanil na crnom tržištu.
Ovo nije neko pitanje za koje se treba kriviti samo ilegalna trgovina drogom. Ebi Martin sa Media Ruts je detaljno razradila pitanje ove krize 2014. godine, navodeći:
“U današnjem globalizovanom svetu vladavine za profit, niko ne može zanemariti ulogu koju multinacionalne kompanije igraju u odlukama spoljne politike SAD-a. Ne samo da su naftne kompanije i privatni vojni izvođači napravili ubitačnu okupaciju, nego farmaceutske kompanije, koje kolektivno lobiraju preko 250 miliona dolara godišnje u Kongresu, trebaju opijum lateks za proizvodnju lekova. Što se tiče političke elite koja doliva sporna sredstva, nedavni skandal HSBC banke je razotkrio kako se milijarde dolara od prodaje na crnom tržištu drsko peru kroz ofšor kompanije.“
Za olakšanje, opoidni analgetici se nude onima koji pate od ozbiljnih nelagodnosti, a visoko zavisna priroda ovih lekova čini lekare nevoljnima da prepisuju jake lekove. Međutim, kako se tolerancija povećava, a medicinsko osoblje odbija da u skladu sa tim poveća dozu, oni koji se i dalje suočavaju sa nepodnošljivim bolom često kupuju na crnom tržištu – gde se čistoća i bezbednost supstanci ne može potvrditi – kako bi dopunili svoje zalihe.
Ono što se mora napomenuti je da se američka opoidna epidemija raširila tek nakon što je američka vojska napala Avganistan.
“U šest meseci američke invazije,“ napisao je Matju Aikins za Roling Stoun 4. decembra 2014. godine, “gospodari rata koje smo podržavali su vodili trgovinu opijumom, a na proleće 2002. godine je žetva bila 3.400 tona.“
Neposredno pre invazije, proizvodnja opijuma u Avganistanu je pala na impresivnih 85 kg – ironično, zahvaljujući talibanskim naporima da iskorene kompletne zalihe maka.
Mnar Muhaveš iz Mint pres NJuza je prošle godine napisao: “Rat u Avganistanu je video dramatično širenje praktično mrtve industrije opijuma. Do 2014. godine, Avganistan je proizvodio duplo više opijuma nego 2000. godine. Do 2015. godine, Avganistan je bio izvor 90 odsto svetskog opijumskog maka.“
Tvrdnja da je terorizam bio podsticaj za invaziju na Avganistan bi bila apsurdna koliko i to da Agencija za borbu protiv droge tvrdi da je globalni rat protiv droge bio uspešan. Talibanske snage su povratile snagu naciji čiji mak je čuvala američka vojska – koja je tu navodno bila prisustna kako bi se borila u tekućem ratu protiv terorizma.
Razmislimo na trenutak o poslednjoj tački, važno je to usmeriti na aktuelne događaje – konkretno, američki vojni brodovi su već prisutni u Južnom i Istočnom kineskom moru, zbog opasno velikih tenzija sa Severnom Korejom.
Severna Koreja – koja je pre par nedelja najavila će njena oslabljena ekonomija naići na olakšanje od, uzgoja i proizvodnje opijumskog maka.
Stalno ratobornom Pjongjangu nije strano da preuveličava vojnu veštinu – toliko da pretnje direktnih nuklearnih napada Severne Koreje protiv SAD-a obično umanjuje Vašington, ukoliko ih ne odbaci sa podrugljivim osmehom.
Pjongjangovo testiranje balističkih i drugih raketa se smatralo pretnjom za nacionalnu bezbednost Južne Koreje, gde američki protivraketni sistem usmeren na Sever dodato povećava neprijateljstvo na poluostrvu i u regionu.
Na jedno takvo lansiranje rakete u nedelju, ministar odbrane DŽejms Matis je opomenuo:
“Lider Severne Koreje je ponovo bezobzirno pokušao da isprovocira nešto lansiranjem rakete.“
Kim In Rjong, zamenik ambasadora Severne Koreje u Ujedinjenim nacijama, upozorio je u ponedeljak da su SAD “stvorile opasnu situaciju u kojoj termonuklerni rat može izbiti u svakom trenutku“ – dodajući da je Pjongjang “spreman da reaguje na bilo koji način ratovanja koji SAD želi.“
To da li rat obuhvata planove za američku uzurpaciju severnokorejskih useva opijumskog maka će se nesumnjivo uskoro utvrditi. Pogledajte OVDE američku sramotu u Koreji. Izvor: webtribune.rs
