Knjiga "Gospodin Putin: Operativac u Kremlju" ide čak od Putinovih ranih godina u KGB-u, pa kroz njegov uspon i dolaska do Kremlja. Kako piše Vašington post, Tramp će na taj način u svom timu imati na neki način lični dosije Vladimira Putina.
Teško je odrediti ko tačno vodi spoljnu politiku sjedinjenih država ovih dana, ili u kojoj meri Hilova može da utiče na stavove Trampove administracije na Rusiju.
NJena knjiga nudi političku perspektivu Putinovih namera i mogućnosti, kao i dosta niska očekivanja za zbližavanje, kakvo je Tramp tokom predsedničke kampanje zamišljao, piše Vašington post.
Putin, prema onome što Hil piše, vidi SAD kao zlonamernu i nesposobnu silu, koja ne zavređuje poštovanje, ali i prepreku u njegovom neumornom nastojanju da vrati i proširi moć ruske države. Knjiga je prvi put objavljena 2013. godine, a izmenjena verzija 2015. godine. U njoj se analiziraju Putinove osobine, kako on oblikuje svoju dominaciju u zemlji i rivalstvo u inostranstvu. Hil i koautor Kliford Gedi sa Instituta Brukings pišu šest Putinovih identiteta, koji svi zajedno čine jedan pogled na svet. Istaknut je posebno njegov identitet manipulatora. - On je majstor manipulacije, informacija, suzbijanja informacija i stvaranja pseudo informacije - piše u knjizi. Opisan je kao neko ko veruje samo sebi, a u jednom delu su ga nazvali etatistom, ali oni tu ne podrazumevaju ideološku viziju planske ekonomije, jer kod njega uopšte oni i ne vide ideologiju. - Putin je obećao da će da obnovi rusku državu, zaštiti suverenitet, očuva jedinstvo i stabilnost i osigura nacionalnu bezbednost - nabrajaju Hil i Gedi u knjizi, "međutim, Putin nije objasnio kako će to da učini", napomenuli su autori. Druga Putinova ličnost u knjizi je nazvana "Putin - istorijski čovek" i piše kako ruski predsednik koristi priču o svojim porodičnim korenima kako bi se prikazao kao pravi Rus. NJegova porodica je u Rusiji još od početka 17. veka, bili su u pokrajini Rjazanj, jugoistočno od Moskve. Što se tiče "Putinove autsajder ličnosti", autori u knjizi napominju kako dosta političkih lidera sebe želi da prikažu kao autsajdere. Putiova priča je da je relativno skromnih korena, retko je bio u centru pažnje tokom svoje rane profesionalne karijere, služio je kao KGB-ovac u Drezdenu, a tokom 1990-ih u Sankt Peterburgu, kada je razvio kulturna znanja i stekao političke reference kao vodeći opštinski zvaničnik. - Javnost voli da vidi kako opominje ljude koji im se ne sviđaju jezikom kakvim oni nemaju prilike. Autsjader je pragmatičan, nema interese u politici ili u ideologijama. U sistemu opterećenom ideologijom, samo autsajder može da vidi njegove nedostatke. Putin je takođe prikazan i u identitetu slobodnog trgovca zbog svog umeća dogovaranja. - Kapitalizam, prema Putinovom shvatanju, nije proizvodnja, upravljanje i marketing. To je pregovaranje. Ne radi se tu o kupcima i radnicima, reč je o ličnim vezama sa regulatorim. To je pronalaženje rupa u zakonu i njihovo korišćenje. Za Putina je privreda bojno polje - navode autori. "Vašington Post" dalje piše da nije skroz jasno da li Putin ima pravi utisak o SAD i kako ih vidi kroz napade NATO-a, intervenciju na Kosovu i slične poteze. - Putin je proveo mnogo vremena u svom profesinalnom životu manipulišući činjenicama i kriveći istinu, igrajući se sa fikcijom. On, takođe, možemo da zaključimo, nije uvek u stanju da razlikuje jedne od drugih - navode autori. Na kraju "Vašington post" navodi kako se, nakon što Hilova upozna svog novog šefa (Trampa), već pretpostavlja o kome će da bude njena sledeća knjiga. Izvor: Blic
