Umesto da su ucrtane po sredini međunarodne plovne reke, kako nalaže međunarodno pravo, granice su označene onako kako se zalaže Hrvatska - na osnovu katastarskog premera iz vremena Austrougarske.
Čini se da je "Gugl" doneo odluku i pre konačnog razgraničenja. I uprkos reagovanju našeg Ministarstva spoljnih poslova, u više navrata od 2014. godine, način prikaza dunavskog dela granice između Srbije i Hrvatske na mapama "Gugla" nije popravljen.
Sudeći po "Guglu", teritorija koja je zbog izmenjenog rečnog korita Dunava ostala na levoj, srpskoj obali, pripala je Hrvatskoj - uključujući Šarengradsku adu i područje do Mladenova i Karađorđeva, Vukovarsku adu koja je uz srpsku obalu, područje prekoputa ušća Drave, Ćivutsku adu nizvodno od Apatina sve do Kupusine, veliki deo Gornjeg Podunavlja nizvodno i uzvodno od Apatina do Bezdana i prostor ograničen Dunavom, Velikim bačkim kanalom, kanalom Šugovica i Mađarskom.
U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije rekli su nam da su kompaniji "Gugl", u dopisima, više puta ukazali da Republika Srbija i Republika Hrvatska nisu međusobno ugovorom definisale zajedničku državnu granicu.
- U skladu sa zakonskim aktima bivše SFRJ, granica ove dve federalne jedinice proteže se sredinom Dunava, te je raspadom SFRJ postala državna granica i nije se menjala do danas - objašnjavaju u Ministartvu.
- Takođe smo kompaniji "Gugl" dostavili podatke o položaju granice i predložili da se navedeno stanje granice na Dunavu prikaže na način na koji ta kompanija inače prikazuje neutvrđene i sporne granice na svojim mapama.
Kako navodi Boško Antić, kontraadmiral Vojske Srbije u penziji, Hrvatska je praktično uvučena duboko na srpsku teritoriju, a ovakvim rešenjem granična linija, umesto da ide sredinom matice reke, više puta preseca Dunav.
- Na ovoj karti granica na nekoliko manjih mesta prelazi i na desnu, hrvatsku obalu, jer se tamo nalazi oko 3.000 hektara srpskog zemljišta. Ipak, samo letimičan pogled na kartu pokazuje da je taj odnos 11:3, daleko veći u korist Hrvatske - ukazuje Antić.
Prema rečima našeg sagovornika, međunarodno pravo poznaje prirodne i ugovorne granice koje idu rekom.
- Granica je najčešće linija koja čini sredinu matice reke - objašnjava Antić. - Srbija je na sastancima Međudržavne komisije isticala argument da se u međunarodnoj praksi primenjuje to pravilo. Tako su razgraničene Srbija i Rumunija, Rumunija i Bugarska i Mađarska i Slovačka. Ukoliko se granični spor Srbije i Hrvatske o međudržavnoj granici ne reši diplomatskim putem, njime se mora baviti arbitraža ili Međunarodni sud pravde, kao u slučaju spora Hrvatske i Slovenije oko Piranskog zaliva.
Po rečima našeg sagovornika, Srbija mora da insistira na poštovanju važećeg principa razgraničenja na međunarodnim plovnim rekama. U prilog takvom rešenju, kako kaže, ide i zakonsko razgraničenje iz 1945. koje do 1991. godine nije izmenjeno nijednim drugim zakonom.
- Hrvatska, po pravilu, poteže pitanje granica samo kada ima interese - tvrdi Antić. - Ne pominje, međutim, da su istim tim razgraničenjem iz 1945. godine prisvojili teritoriju Baranje i deo opštine Ilok uz Dunav, prema selima Neštin i Susek. Tako su danas stanovnici ovih sela odvojeni međudržavnom graniciom od svoje opštine Bačka Palanka. Naši nadležni morali bi da zaštite interese Srbije i pozabave se pitanjima kontrole ovog prostora, jer se u njemu hrvatski građani slobodno kreću, dok je kretanje naših građana ograničeno. Pogledajte OVDE iznenađenje srpske bezbednosne službe. Izvor: Večernje Novosti
