Pravda

Nemački zahtevi na Balkanu Nemački ministar Zigmar Gabrijel je juče zatražio od država bivšeg Balkana da pomoć koju im pruža EU više reklamiraju u javnosti. Tako je izrazio čuđenje da, na primer, u Srbiji i dalje većina stanovništva smatra da najveća finansijska podrška dolazi iz Rusije. Sa druge strane, nemački šef diplomatije se pitao kako je moguće da od aerodroma do centra Beograda posetioce dočeka veliki bilbord ‘rusko-srpskog’ prijateljstva, dok se plava i žuta, boje evropske unije, gotovo i ne vide. Svi zahtevi iz EU dolaze, manje-više kao naredbe i očekivanja da se one ispunjavaju. Tako će se vremenom, jedno za drugim otvarati i pitanja o saradnji Srbije i Rusije u budućnosti, imajući u vidu približavanje Srbije Evropskoj uniji. Ruska reakcija A, iz Rusije poručuju da ne daju ništa besplatno. Ruski vicepremijer Dmitrij Rogozin naveo je da je Srbija više zainteresovana da od Rusije nabavi protivvazdušne raketne sisteme “Tor” i “Buk” nego rakete S-300. On je dodao da će kupovina zavisiti od srpkog budžeta. “S-300 je skup sistem. Košta puno, ima li Srbija finansije da to plati?”, pitao se Rogozin u obraćanju novinarima na Međunarodnom ekonomskom forumu u Petrogradu. Rogozin je rekao da je “Srbija mnogo više zainteresovana za stvaranje mreže vazdušne odbrane za potrebe borbe iz blizine i za ovu svrhu mi imamo ‘torove’ i ‘bukove’, naoružanje za borbu iz blizine i na srednju udaljenost”.“Što se tiče S-300 i S-400, oni su za borbu na veliku udaljenost. Tako da će zavisiti od budžeta koliko će srpska vlada biti spremna da potroši za to”, naveo je zamenik premijera Rusije. Ruski ambasador u Srbiji, NJ.E. Aleksandr Čepurin, upozorio je da bilo kakvo remećenje odnosa između Srbije i Rusije može dovesti do većih problema, kako već uspostavljenom poslovanju srpskih i ruskih firmi, tako i u daljem razvoju bilateralnih ekonomskih i drugih odnosa ili razvojem odnosa u okviru Evroazijske unije. Čepurin je upozorio na negativne posledice koje u sektoru energetike može dovesti ulazak Srbije u EU Poznata je i velika zavisnost Srbije od ruskog gasa, pa se postavlja i pitanje o tome šta će sve Srbija morati da uradi tokom harmonizacije odnosa i sprovođenjem upustava iz poglavlja o prodruživanju koja se, jedno za drugi, otvaraju.  A Srbi? Izgleda da će državni vrh Srbije morati uskoro da donese  odluku na koju će stranu, iako datum ulaska Srbije u EU nije ni blizu. Međutim, Brisel ozbiljno insistira na distanciranju od Rusije. Jasno je da većina stanovništva i emocije naginju ka Istoku, a sa Zapada dolazi “korist” koju vrlo često nije moguće zaista izmeriti - da li je to zaista korist ili ne. Ali, ono što je nesumnjivo, jeste nenaklonost većeg dela stanovništva NATO paktu i EU.  Izvor: globalcir.com / Pravda