Правда

Немачки захтеви на Балкану Немачки министар Зигмар Габријел је јуче затражио од држава бившег Балкана да помоћ коју им пружа ЕУ више рекламирају у јавности. Тако је изразио чуђење да, на пример, у Србији и даље већина становништва сматра да највећа финансијска подршка долази из Русије. Са друге стране, немачки шеф дипломатије се питао како је могуће да од аеродрома до центра Београда посетиоце дочека велики билборд ‘руско-српског’ пријатељства, док се плава и жута, боје европске уније, готово и не виде. Сви захтеви из ЕУ долазе, мање-више као наредбе и очекивања да се оне испуњавају. Тако ће се временом, једно за другим отварати и питања о сарадњи Србије и Русије у будућности, имајући у виду приближавање Србије Европској унији. Руска реакција А, из Русије поручују да не дају ништа бесплатно. Руски вицепремијер Дмитриј Рогозин навео је да је Србија више заинтересована да од Русије набави противваздушне ракетне системе “Тор” и “Бук” него ракете С-300. Он је додао да ће куповина зависити од српког буџета. “С-300 је скуп систем. Кошта пуно, има ли Србија финансије да то плати?”, питао се Рогозин у обраћању новинарима на Међународном економском форуму у Петрограду. Рогозин је рекао да је “Србија много више заинтересована за стварање мреже ваздушне одбране за потребе борбе из близине и за ову сврху ми имамо ‘торове’ и ‘букове’, наоружање за борбу из близине и на средњу удаљеност”.“Што се тиче С-300 и С-400, они су за борбу на велику удаљеност. Тако да ће зависити од буџета колико ће српска влада бити спремна да потроши за то”, навео је заменик премијера Русије. Руски амбасадор у Србији, Њ.Е. Александр Чепурин, упозорио је да било какво ремећење односа између Србије и Русије може довести до већих проблема, како већ успостављеном пословању српских и руских фирми, тако и у даљем развоју билатералних економских и других односа или развојем односа у оквиру Евроазијске уније. Чепурин је упозорио на негативне последице које у сектору енергетике може довести улазак Србије у ЕУ Позната је и велика зависност Србије од руског гаса, па се поставља и питање о томе шта ће све Србија морати да уради током хармонизације односа и спровођењем упустава из поглавља о продруживању која се, једно за други, отварају.  А Срби? Изгледа да ће државни врх Србије морати ускоро да донесе  одлуку на коју ће страну, иако датум уласка Србије у ЕУ није ни близу. Међутим, Брисел озбиљно инсистира на дистанцирању од Русије. Јасно је да већина становништва и емоције нагињу ка Истоку, а са Запада долази “корист” коју врло често није могуће заиста измерити - да ли је то заиста корист или не. Али, оно што је несумњиво, јесте ненаклоност већег дела становништва НАТО пакту и ЕУ.  Извор: globalcir.com / Правда