Karpenter, naime, smatra da je to najnoviji zabrinjavajući događaj koji bi mogao da dovede do preokreta u trenutku kada su američke vlasti i mediji usredsređeni na ograničen broj tema u spoljnoj politici. On je za portal Nešenel interest ocenio da se upravo takva situacija, kako kaže, odvija trenutno na Balkanu, u regionu koji je 90-tih bio prioritet spoljne politike zapadnih država, ali ga je Zapad poslednjih godina skoro potpuno zanemario. – Dok su američki političari opsednuti Bliskim istokom, Severnom Korejom i baš svakim detaljem veze Trampa i Rusije, napetosti na Balkanu sve su veće i prete da dostignu tačku ključanja – tvrdi Karpenter. Kako objašnjava, poslednji zabrinjavajući događaj je pobeda ekstremnih frakcija, takozvane "ratne koalicije" na izborima na Kosmetu čije su vođe Hašim Tači, lider tzv. "Demokratske stranke Kosova" i Ramuš Haradinaj, vođa zloglasne terorističke organizacije "Oslobodilačke vojske Kosova" (OVK) koji će verovatno i postati premijer. Istražitelji EU i UN, kako podseća, optužuju obojicu za brojne ratne zločine tokom rata na Kosmetu. Tačijev pokret zauzeo je beskompromisni neprijateljski stav prema srpskoj manjini na severu Kosova. Radikalni elementi su sprečili i dogovor o granici sa Crnom Gorom te svojataju velike teritorije u toj državi, Srbiji i Makedoniji. Mnogi od njih, kako se navodi, žele da se Kosovo spoji s Albanijom te da se uspostavi "Velika Albanija". Susedne države sve su više uznemirene porastom militantnih grupa na Kosovu i u Albaniji. Početkom godine i srpska vlada je reagujući na izjavu albanskog premijera Edija Rame upozorila da bi svaki pokušaj Albanije da pripoji Kosovo mogao dovesti do rata. - Napetosti između Kosova i Srbije porasle su u poslednjih nekoliko meseci i kosovske vlasti neprestano ometaju trgovinu između Srba na sjeveru i same Srbije - piše Karpenter. Napetost je porasla u tolikoj meri da je američki senator DŽon Mekejn, koji je dugo podržavao nezavisnost Kosova, molio vlasti u Prištini da uspostave dijalog sa srpskom vladom jer je to "jedini način za budući napredak". SAD i NATO saveznici neprekidno su, ponekad i slepo podržavali politiku lidera Albanije i Kosova, a najistaknutiji primer bila je, kaže Karpenter, vojna intervencija 1999. za odvajanje Kosova od Srbije. NATO je takođe potom pasivno posmatrao etničko čišćenje Srba i ostalih manjina od strane kosovskih Albanaca, a zapadne vlade takođe su dopustile uništavanje istorijskih hrišćanskih svetilišta. Takođe se navodi da su Vašington i druge zapadne zemlje vršile pritisak na makedonsku vladu da učini više političkih ustupaka prema albanskoj manjini u Makedoniji. - Američka vojna intervencija, kao i politička i diplomatska podrška za nezavisnost Kosova bila je pogrešna zbog brojnih razloga - zaključuje Karpenter.
- Ako su SAD smatrale da će ovakvo delovanje dovesti do mira i stabilnosti na Balkanu, ta očekivanja su se pokazala kao strašno pogrešna – ističe američki stručnjak. Težnja ka stvaranju Velike Albanije, kako dodaje, dobija nov zamah i ta agenda stvara ogromne probleme u susednim državama. - Ako na Balkanu ponovo izbije konflikt, što je sada ozbiljna mogućnost, SAD ne smeju da padnu u iskušenje da se dalje mešaju. Vašington naročito ne sme da ponovi ludost iz svojih prethodnih politika i podrži frakciju koja izaziva najveće probleme – zaključuje Karpenter. A zašto britanske službe plaše Balkan terorističkim napadima, pročitajte OVDE. Izvor: Tanjug
