- Ruski ratni brodovi Admiral Esen i Admiral Grigorovič te podmornica Krasnodar su iz istočnog Mediterana ispalili šest projektila Kalibr na zapovedne centre i skladišta oružja terorističke skupine Islamska država u sirijskoj pokrajini Hama - objavilo je rusko ministarstvo obrane.
Akcija je osim vojne imala i svoju propagandnu ulogu. Naime, Rusija je poslednjih nedelja ostala u drugom planu kad je reč o borbama u Siriji. Arapsko-kurdske snage pod okriljem SAD-a ušle su u Raku, sirijsku prestonicu ID-a.
SAD je 18. juna srušio sirijski avion koji je leteo u blizini Rake, a da o tome nije izvestio Ruse, što je bio otvoreni šamar Moskvi.
Stoga je sada Rusija objavila kako je o svojoj operaciji ispaljivanja čak šest projektila “pravovremeno obavestila Tursku i Izrael”. Ne i SAD s kojim je prekinula komunikacijske kanale.
Pariz i Moskva
Političku poruku poslao je novi francuski predsednik Emanuel Makron koji je u četvrtak najavio radikalan zaokret u politici prema Siriji, istaknuvši kao prioritete borbu protiv terorizma i približavanje Moskvi, a ne više odlazak sirijskog predsjednika Bašara al-Asada.
Time je napravio velik zaokret kad je reč o dosadašnjoj francuskoj politici koja je čvrsto zagovarala rušenje Asada kao preduslov za pokretanje mirovnih procesa. Posebnu pažnju treba posvetiti i sintagmi “približavanje Moskvi”, jasno, samo kad je reč o akcijama u Siriji.
- Kad je reč o Siriji, moje linije su jasne. Apsolutna borba protiv svih terorističkih grupa. Oni su naši neprijatelji. Treba nam saradnja svih da ih iskorenimo, posebno Rusije - rekao je francuski predsednik.
Pripadnici sirijske opozicije su odmah oštro reagovali, ali im je Makron odgovorio: - Niko mi nije ponudio njegovog legitimnog naslednika!
Za Makrona postoje i “crvene linije”, a to su korišćenje hemijskog oružja i onemogućavanje dostave humanitarne pomoći. NJegova se strategija gotovo u potpunosti poklapa s onom američkog predsednika Donalda Trampa koji je napao Siriju raketama nakon što je objavljeno da je Asad hemijskim oružjem napao pobunjenike i civile.
Dok je u ova dva slučaja reč o samo vojnim i samo političkim potezima, na istoku Sirije traje rovovska geopolitička borba za buduću prevlast na tom prostoru, bogatom naftom i gasom, ali još važnijem zbog komunikacije u svim smerovima.
“Čudo ramazana”
Iran je preko svojih šiitskih milicija izbio početkom juna na iračko sirijsku granicu na severoistoku s koje su oterali teroriste - severno od iračkog grada Badža - što je nazvano “ramazanskim čudom”.
Iran je time osigurao kopneni kontakt do Libana za svoj strateški plan “šiitskog polumeseca” koji ide od pojasa Gaze preko Libana, Sirije, Iraka, Irana pa do Jemena.
Do ovog rata Iran nije imao taj kopneni koridor pa je pomoć Hezbolahu u Libanu i Hamasu u Gazi išla morem pa nije nedostajalo izraelskih operacija presretanja takvih pošiljaka.
Turska je silno zabrinuta zbog jačanja arapsko-kurdskih snaga pa je SAD poručio Turskoj da će uzeti natrag oružje isporučeno kurdskoj miliciji YPG u severnoj Siriji nakon poraza Islamske države. Ali, pitanje je u kojoj će meri Kurdi biti spremni vratiti to oružje. Naime, YPG je blizak Kurdskoj radničkoj partiji (PKK) koju Turska, SAD i EU smatraju teroristima.
“Štit Eufrata”
Ankara je, sasvim razumljivo, više nego spremna ponovo da uđe na prostor severoistoka Sirije kao u prošlogodišnjoj operaciji “Štit Eufrata”, koja je imala za cilj onemogućavanje spajanja kurdskih enklava, kako bi sprečila bilo kakvu ideju stvaranja kurdske čak i autonomije (Kurdi su skloni federalnom uređenju nove Sirije, ali Ankara se tome protivi).
Dodatno ulje na vatru dolivaju irački Kurdi koji su najavili svoj referendum o samostalnosti ove jeseni jer žele osigurati svoje sada osvojene teritorije, posebno naftom bogati Kirkuk.
Bagdad je pak zbog toga spreman i na vojnu operaciju. Takav mogući sukob imao bi direktne posledice po Siriju. Sad kad je jasno da je ISIS na ovim prostorima na izdisaju počinje borba za kontrolom prostora i stvaranjem područja uticaja. Taj je proces izuzetno opasan jer bi bilo kakav neoprez mogao dovesti do konflikta između Rusije i SAD-a ili Irana i SAD-a. Što bi, jasno, moglo imati katastrofalne posledice na globalnom nivou. Pogledajte OVDE šta Šreder radi u odnosima Rusije i Nemačke. Izvor: Jutarnji List
