Onda je, samo dan pred inauguraciju, ruska državne agencije RIA novosti prenela autorski tekst Igora Pšeničnikova, iz Instituta strategijskih istraživanja - institucije čiji je osnivač predsednik Rusije, u kome se Vučić apostrofira kao zastupnik interesa EU i NATO. "Zvanični Beograd, čije je lice isključivo Aleksandar Vučić, poslednjih godina stavlja se u orbitu interesa EU i NATO-a, koji planski rade na usisavanju evropskih zemalja. To se prvenstveno odnosi na Srbiju čiji narod teži Rusiji, a vlasti plove u drugom pravcu", napisao je Pšeničnikov i naveo da je Skupština Srbije 2015. godine ratifikovala "gotovo tajno" sporazum sa NATO-om o slobodnom tranzitu i korišćenju srpske infrastrukture. Pšeničnikov zaključuje da je na ovaj način "Srbija postala članica sa obavezama, ali bez prava". Poruka je, izgleda, u Beogradu odmah shvaćena, pa je Vučić nekoliko dana kasnije na Pinku izjavio da Srbija ne planira u NATO. Jelena Guskova objašnjava da se Srbija trenutno nalazi u političkom periodu kada bi morala da se odluči da li će "sedeti na jednoj ili dve stolice".

Pričaćemo i o Kosovu

Vučić je izjavio da želi da otvori društveni dijalog o Ustavu i odnosu prema KiM, kao i o odnosu prema regionu. On je dodao i da odluke po pitanju Kosova treba da budu usaglašene sa životnim problemima, sa onim što tišti Srbe na Kosovu i što su prava Srbije. Ove reči je ponovio i ministar policije Nebojša Stefanović, rekavši da "Srbija bez NATO-a ne može da zaštiti Srbe na Kosovu". - Za Srbiju bi najbolje bilo da odabere "treću stolicu", odnosno da zastupa samo svoje interese. Ali, činjenica je da će izbor Vučića za predsednika značiti nastavak politike da EU nema alternativu i ispunjavanje svih uslova koje mu ispostave. Nemam dileme da će jedan od njih biti i približavanje NATO-u, a potpisivanjem nekoliko ugovora sa Alijansom, Srbija je već faktički prekršila svoju vojnu neutralnost - zaključuje Guskova.

Podrška Crnoj Gori

Igor Pšeničnikov je u autorskom tekstu naveo da se premijer Crne Gore Duško Marković "faktički izlanuo", rekavši da je Beograd zauzeo poziciju vojnog neutraliteta, ali da je podržavao Podgoricu na putu u NATO. "Marković je osvetlio pravi odnos Vučića prema NATO-u. Sudeći po svemu, Vučić bi odavno poveo svoju zemlju u NATO da ne postoji pokoljenje koje je osetilo bombardovanje", naveo je Pšeničnikov. Politički analitičar Branko Radun smatra da stvari ipak nisu crno-bele. - Balkan je odavno američka zona uticaja i samo je pitanje koliko procentualno ostale moćne države, a ja bih rekao moćne interesne grupe, u tome učestvuju. Tu mislim i na Rusiju, ali koliko ja pratim, ona je u principu zadovoljna ponašanjem Srbije. Jeste, postoji bojazan da uđemo u NATO, ali realno, Srbija i nema neku drugu, realnu ponudu, sem od NATO-a koja objektivno i ne nudi ništa. Otuda je vojna neutralnost Srbije jedino rešenje koje se pokazalo da je dobro i da može da bude osnova za značajna ulaganja kako sa Istoka, tako i sa Zapada. Uostalom, kineske investicije su usledile tek posle uveravanja i obećanja da Srbija neće ući u NATO. Jednostavno, Kinezi ne žele da dođu u situaciju da njihov kapital kontroliše neko sa strane, a posebno ne NATO - zaključuje Branko Radun.

Svuda su Rusi, a ne EU

Nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel je izjavio da su zemlje Zapadnog Balkana odgovorne zbog toga što je sve manje oduševljenje njihovih građana za EU. - Ankete pokazuju da veliki deo stanovništva Srbije još uvek veruje da Rusija pruža najveću finansijsku pomoć njihovoj zemlji - rekao je Gabrijel i dodao: - Plavo-žute boje EU i dokaze zahvalnosti podršci EU uzaludno je tražiti. Gabrijel je, bez konkretnog navođenja Rusije, izrazio zabrinutost što "države izvan regiona Balkana pokušavaju da ponovo uspostave zone uticaja". To se dešava tako što "susedne države međusobno navode jedne protiv drugih i protiv EU", upozorio je nemački šef diplomatije. Izvor: vesti-online.com