Zajednička nit kompanija u kojima se radnici bune u poslednjih godinu dana jeste da su u vlasništvu stranih investitora i da je većinu njih država obilno subvencionisala novcem građana. Šta smo dobili za taj novac?

- Većina kompanija koje dolaze u zemlje poput naše kroz subvencije na nekoliko godina dobiju radnu snagu i zemljište za džabe, oslobođene su mnogih komunalnih davanja, uvoze i do sto odsto sirovina koje koriste i ne rade s malim i srednjim domaćim preduzećima, a država od toga dobija jedan procenat dobiti koju ta kompanija napravi i jedan deo poreza na zarade koji ostaje lokalnim samoupravama - ističe Rajić.

- Pri tom su političari u Srbiji, koji nemaju iskustva u vođenju kompanija ili savremenoj ekonomiji, niti poznaju industriju, dali sebi diskreciono pravo da odlučuju o tome kome će dodeliti novac i pod kojim uslovima, što otvara mogućnosti za korupciju - da pojedincima takve usluge i deo novca nekim kanalima bude vraćen i isplaćen u inostranstvu - objašnjava Rajić.

- Druga dimenzija problema je to pod kakvim pritiskom zaposleni rade i koliko su država i naš pravosudni sistem nesposobni da zaštite zaposlene od zloupotreba i pritisaka u pojedinim kompanijama - dodaje on.

Političari šire lažni optimizam

- Političari, s druge strane, stvaraju veštački pozitivan trend, stalno izlaze s nekim procentima, te rast je ovoliki, te rast je onoliki, a svaka firma je zadužena 190 odsto iznad upisanog osnivačkog kapitala i privreda je praktično u stanju pred rizikom bankrota - kaže Rajić.

- Umesto da smo koristili dobra iskustva istočnoevropskih zemalja koje su oporavile osamdeset odsto svoje privrede i ove poslednje Vlade su uporne da ostanu na kursu subvencionisanja stranih investitora, što je potpuno pogrešno. Nijedna zemlja u Evropi ne postavlja svoju ekonomsku politiku tako da su direktne strane investicije prioritet broj jedan, već gledaju da naprave ambijent koji odgovara razvoju malih i srednjih preduzeća - objašnjava on.

- U sistemu u kojem se država kocka s investitorima, zaposleni izvuku deblji kraj, ali dobar deo krivice snose i najuticajnici sindikati u Srbiji koji bi trebalo da utiču na državu da se napravi minimum uslova koje će svaki investitor da prihvati kada dođe u Srbiju. Oni okupljaju zaposlene i imaju moć i mašinu koja može da se usprotivi tome što se radi u političkom establišmentu - zaključuje ovaj ekonomski analitičar. Zašto je Lazanski besan zbog ruskog oružja koje treba da stigne u Srbiju saznajte OVDE. Izvor: Dw.com